Juriš Hamasa na Izrael - krv i suze bez cenzure

Tel Aviv nema dilemu. Hamas mora da bude uništen, zbrisan s lica zemlje. Ako Izrael to ne učini sada, Hamas će ponovo napasti. Za pet, deset ili dvadeset godina. To je sasvim izvesno. Tada će u prvim borbenim redovima biti oni koji su 7. oktobra ujutru sa oduševljenjem pozdravljali Hamasove pripadnike koji su iz Izraela u pojas Gaze dovodili otete Izraelce. Jedne je linčovala egzaltirana masa, drugi su već bili na izdisaju. Ostali će završiti u podrumima i tunelima Gaze.

Ambasada Izraela u Srbiji predstavnicima medija prikazala je necenzurisane video-snimke terorističkog napada 7. oktobra. Materijal je sirov i surov. Ništa nije zamagljeno. Krv, žrtve i patnja su pravi. Do te mere da je većina gledalaca okretala pogled u stranu, gutala knedle.

Na pitanje zašto prikazuju te grozote, u izraelskoj ambasadi kažu da to čine zato što širom sveta i dalje mnogi ne veruju da je Hamas počinio zločine. A oni su blago rečeno strašni.

Krenimo redom. U rano jutro pripadnici Hamasa u kamionetima jure ka zaštitnoj ogradi na granici s Izraelom. Osmehuju se, uzvikuju ime Alaha, dobro su naoružani. Imaju automatske puške koje su opremljene svim mogućim taktičkim dodacima. Da brže i preciznije gađaju.

Osobe s taktičkim prslucima zaustavljaju vozila na putu. Neki imaju„najki” kačkete, drugi na glavama nose oznake Islamske države. Pucaju na putnike automobila koji su zbunjeni. Nepoznate naoružane osobe im pokazuju da stanu i onda otvaraju vatru na njih. Glava ubijenog vozača je klonula nazad, a automobil je nastavio dalje, dok ne udari u blokadu na putu. Kamere koje prate saobraćaj zabeležile su strašne zločine. Na brojnim raskrsnicama ostale su desetine vozila čiji vlasnici više nisu živi. Tela u lokvama krvi. U holivudskim filmovima nema toliko krvi.

Pripadnici Hamasa ulaze u jedan kibuc. Na ulazu su ubili jednu osobu i kreću u pohod. Jedan od njih puca u gume vozila hitne pomoći. Očigledno misli da pomoć nikome neće biti potrebna. Kamera na glavi jednog teroriste usmerena je prema nišanu „kalašnjikova”. On puca u osobu u prizemnoj kući koja uz jauk pada. Neki od terorista pokušavaju da zapale kuće u koje su se zabarikadirali njihovi žitelji. Napolju je ostao jedan labrador koji pokušava da odbrani svoje gazde. I nakon što je pogođen više puta, on nije posustao. Dok ga nije pokosio rafal. Pas je stvarno najbolji čovekov prijatelj.

Slike su mučne i strašne. Da li je moguće da takvo zlo postoji. Terorista pretura po frižideru i traži piće. Poseže za jednom flašom i njome nudi dva ranjena dečaka, kojima je upravo ubijen otac. Braća plaču, znaju da je sve što im dešava stvarno. Da im otac više nije živ. Hamasovac je hladan na dečji plač. Kada je utolio žeđ, odveo ih je u nepoznatom pravcu.

Na snimcima se provlači jedan detalj. Nakon ubistava civila pripadnici Hamasa pretresaju tela žrtvi. Traže dragocenosti i mobilne telefone. Jednim od takvih telefona, koji je pripadao ubijenoj ženi, mladi Palestinac zove svog oca negde u pojasu Gaze. Sav usplahiren poručuje da je svojim rukama ubio deset Izraelaca. Otac mu poručuje da ga bog čuva, majka plače. Nije jasno da li od sreće ili brige za svog sina koji je postao ubica.

Iz poharanih kibuca put Gaze kreću kamioneti sa zarobljenicima i plenom. Ratnici kući šalju bicikle, motocikle, televizore. S jedne autobuske stanice odvode mladiće i devojke koji su pokriveni krvlju. Pogledi su im izgubljeni, čuju se jauci. Pre toga su preživeli eksplozije ručnih bombi s kojima su pripadnici Hamasa pokušali da ih isteraju iz skloništa.

Snimci nasilja nad ženama nisu prikazani. Kako je objašnjeno, Hamas je izdao uputstvo za masovno silovanje. Uputstvo sadrži i savet da ženama i devojkama slome noge da ne mogu da beže. Pripadnice izraelske vojske nisu imale poseban tretman. Ako bi se našle na putu terorista, bile bi ubijene. Kao i njihovi drugovi iz vojnih objekata koje je Hamas uspeo da zauzme. Mnogim mrtvim vojnicima su odsečene glave. U jednoj radio-konverzaciji koja je zabeležena teroristi pitaju za savet šta da rade sa odsečenim glavama. Odgovor je kratak – igrajte se. Na pitanje šta da rade s telima ubijenih tenkista, stiže naredba da ih razapnu na jednoj raskrsnici u Gazi. Da svi vide.

Izraelska vojska i policija su nakon terorističkog napada po poljima nalazile odsečene glave. Nije jasno zašto u to teroristi radili. Veruje se da je ta praksa preuzeta od ID. Na jednom snimku, teško povređenog muškarca koji leži na zemlji mrcvare. Šutiraju, takmiče se ko će jače da udari. Jedan od terorista donosi motiku i pokušava da žrtvu obezglavi. Jednom, dvaput... udara uporno. Ali glava nije odvojena od tela. Žrtva je mrtva, ali motika je bila tupa. Teroristi su razočarani.

Naravno da je prikazan i snimak masakra na rejv koncertu. Manje-više to je sve viđeno. Ali bez smrti i desetina tela od kojih su mnoga zapaljena. Tu je i video-zapis koji je jedan izraelski policajac napravio mobilnim telefonom. U jednoj ruci ima pištolj, u drugoj telefon i uporno pita da li ima živih. Niko ne odgovara. Kada su ga kasnije pitali zašto je snimao, kratko je rekao: „Niko ne bi poverovao u prizor koji sam sâm zatekao.”