Tamni vilajet novog sveta

Zapanjujuća je brzina kojom se geopolitička mapa sveta menja. Zapravo, konstatacija da se procesi koji su se nekada odvijali decenijama u prethodnih par godina odigravaju u nekoliko meseci, ali i kraće, pokazuje se tačnom.

Svet se u geopolitičkom kontekstu prelama i „transformiše”. Nedoslednost u međunarodnim odnosima zadaće poslednji udarac svetskom poretku koji je nastao nakon Drugog svetskog rata. Konverzija starog poretka u novi otvara mogućnost za donošenje odluka koje mogu biti kobne po mir i svaku vrstu prosperiteta naše države. U ovakvim burnim političkim vremenima veliki broj aktera koji utiču na kreiranje javnog mnjenja bira propagandni put u okviru kojeg Srbiju vidi isključivo na onoj strani koja rezultira ostvarivanjem ličnog, ali ne i javnog, odnosno državnog interesa. Kada se na prethodno pomenuto dodaju faktori bezbednosne nesigurnosti uzrokovane ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku nije teško zaključiti da se Srbija, ali i Evropa i svet, mimo svoje volje, nalaze u tamnom vilajetu geopolitičkih događaja koji prete da dovedu do sveopšteg ekonomskog, političkog i bezbednosnog kolapsa. Zato je od krucijalne važnosti da Srbija kontinuirano radi na jačanju ekonomskih i odbrambenih kapaciteta da bi najspremnije moguće dočekala ovu geopolitičku oluju koja će kao uragan proleteti svetom.

Najpre, mnogi političari, intelektualci i analitičari mogli su da uvide kakve su geopolitičke posledice zadesile Srbiju zbog rata u Ukrajini. To je sukob koji je većinu država dočekao poprilično nespremno. Srbija se našla u klinču između zaštite međunarodnog prava i pružanja podrške svom tradicionalnom prijatelju, Ruskoj Federaciji, koja je do sada podržavala teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, a koja je po pravilima međunarodnog prava svojom intervencijom u Ukrajini prekršila te iste norme. To je jedan od paradoksa do čega je dovelo kršenje međunarodnog prava u kontekstu NATO agresije na SR Jugoslaviju. Sistem koji je izgrađen na osnovu načela Povelje Ujedinjenih nacija i na sistemu kolektivne bezbednosti postao je mehanizam koji funkcioniše na nepoštovanju istih. Umesto sistema prava i bezbednosti, dobili smo sistem sile i straha.

 Kao drugo, kriza na području AP Kosova i Metohije, koja je u prethodnih godinu dana imala nekoliko kulminacija, koje su zaličile na neki oblik kontrolisanog sukoba od strane političkog Zapada, našoj zemlji su dodatno otežali i više nego dovoljno komplikovanu političku situaciju. Srpski narod na Kosmetu nalazi se pod pritiskom privremenih prištinskih institucija, koji je bio nezamisliv još od pogroma iz 2004. godine. Situacija se dodatno komplikuje tragičnim događajima do kojih je nedavno došlo u Banjskoj, koje je većina zapadnih zemalja iskoristila sa ciljem slabljenja pregovaračke pozicije Srbije. Kada uzmemo u obzir tradicionalnu blagonaklonost Zapada prema privremenim prištinskim institucijama, a posebno Albinu Kurtiju, lako se dolazi do zaključka koliko je događaj u Banjskoj bio, i koliko će biti, jedan od ozbiljnijih argumenata koji će biti korišćen kao sredstvo pritiska u razgovorima sa najvišim državnim zvaničnicima Srbije.

Kao treće, sukob između Izraela i Palestine, u dodatnoj je meri poljuljao poredak koji poznajemo. Naime, i aktuelna podrška političkog Zapada svom tradicionalnom savezniku Izraelu nasuprot zemljama u kojima je islam dominantna religija proizvela je odnos dodatnog nepoverenja u SAD. Sigurno je da će politička ofanziva Kine i Rusije biti snažnija nego inače i to pre svega u zemljama Globalnog juga i arapskog sveta. Takođe, rat na Bliskom istoku dovešće do jačanja nepoverenja evropskih država prema nadnacionalnim političkim organizacijama. Emocija straha koja je stvorena širom sveta otvoriće prostor autoritativnijim političkim liderima i nacionalno opredeljenim političkim strankama. Sjedinjene Američke Države su u potpunoj infazivi, a Rusija sada ima priliku da kapitalizuje željeni rezultat sukoba u Ukrajini.

S tim u vezi, skrećemo pažnju na knjigu pod naslovom „Pragmatični bunt u politici” autora V. J. Eliota, koja služi kao osnov za tezu o nadnacionalnoj političkoj teoriji, a objavljena je 1928. godine. Pomenuta studija nam pomaže da razumemo kako je formiran pogled na ostatak sveta od strane onoga što neki autori nazivaju angloameričkom imperijom, bilo da takva pojava u formalnom smislu postoji ili ne. Istoričar i politički savetnik šestorice američkih predsednika, V. J. Eliot je smatrao da je jedini način „na koji se neka kolonijalna imperija (u današnjem smislu bi to bila neka neokolonijalna imperija, a ima ih više – prim. SD) može održati bez konstantnog nasilja i pritiska, pretpostavlja starateljstvo nad narodima sa lošom samoupravom. A starateljstvo podrazumeva da odgovornost pripada trećoj strani, odnosno tribunalu. Sistem koji je Eliot nagovestio, a koji je decenijama detaljno razrađivan, više ne postoji. Svet kakav poznajemo od velikog svetskog sukoba čuvaju nuklearno naoružanje i globalna ekonomska međuzavisnost. Međutim, jedino što nas zapravo može sačuvati jeste sistem ravnoteže sila i istinska multipolarnost.

U procesu punom potresa, u tamnom vilajetu geopolitike u koji će svet neminovno upasti, od prvorazredne je važnosti da Srbija iskoristi priliku da ne postane kolateralna šteta u aktuelnom i turbulentnom procesu uspostavljanja novog poretka. Bolna nedoslednost velikih sila odneće milione ljudskih života. Njena sve izraženija pojavnost poslednji je trzaj sveta koji smo poznavali.

Pravnik i politikolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista