Тамни вилајет новог света

Запањујућа је брзина којом се геополитичка мапа света мења. Заправо, констатација да се процеси који су се некада одвијали деценијама у претходних пар година одигравају у неколико месеци, али и краће, показује се тачном.

Свет се у геополитичком контексту прелама и „трансформише”. Недоследност у међународним односима задаће последњи ударац светском поретку који је настао након Другог светског рата. Конверзија старог поретка у нови отвара могућност за доношење одлука које могу бити кобне по мир и сваку врсту просперитета наше државе. У оваквим бурним политичким временима велики број актера који утичу на креирање јавног мњења бира пропагандни пут у оквиру којег Србију види искључиво на оној страни која резултира остваривањем личног, али не и јавног, односно државног интереса. Када се на претходно поменуто додају фактори безбедносне несигурности узроковане ратовима у Украјини и на Блиском истоку није тешко закључити да се Србија, али и Европа и свет, мимо своје воље, налазе у тамном вилајету геополитичких догађаја који прете да доведу до свеопштег економског, политичког и безбедносног колапса. Зато је од круцијалне важности да Србија континуирано ради на јачању економских и одбрамбених капацитета да би најспремније могуће дочекала ову геополитичку олују која ће као ураган пролетети светом.

Најпре, многи политичари, интелектуалци и аналитичари могли су да увиде какве су геополитичке последице задесиле Србију због рата у Украјини. То је сукоб који је већину држава дочекао поприлично неспремно. Србија се нашла у клинчу између заштите међународног права и пружања подршке свом традиционалном пријатељу, Руској Федерацији, која је до сада подржавала територијални интегритет и суверенитет Републике Србије, а која је по правилима међународног права својом интервенцијом у Украјини прекршила те исте норме. То је један од парадокса до чега је довело кршење међународног права у контексту НАТО агресије на СР Југославију. Систем који је изграђен на основу начела Повеље Уједињених нација и на систему колективне безбедности постао је механизам који функционише на непоштовању истих. Уместо система права и безбедности, добили смо систем силе и страха.

 Као друго, криза на подручју АП Косова и Метохије, која је у претходних годину дана имала неколико кулминација, које су заличиле на неки облик контролисаног сукоба од стране политичког Запада, нашој земљи су додатно отежали и више него довољно компликовану политичку ситуацију. Српски народ на Космету налази се под притиском привремених приштинских институција, који је био незамислив још од погрома из 2004. године. Ситуација се додатно компликује трагичним догађајима до којих је недавно дошло у Бањској, које је већина западних земаља искористила са циљем слабљења преговарачке позиције Србије. Када узмемо у обзир традиционалну благонаклоност Запада према привременим приштинским институцијама, а посебно Албину Куртију, лако се долази до закључка колико је догађај у Бањској био, и колико ће бити, један од озбиљнијих аргумената који ће бити коришћен као средство притиска у разговорима са највишим државним званичницима Србије.

Као треће, сукоб између Израела и Палестине, у додатној је мери пољуљао поредак који познајемо. Наиме, и актуелна подршка политичког Запада свом традиционалном савезнику Израелу насупрот земљама у којима је ислам доминантна религија произвела је однос додатног неповерења у САД. Сигурно је да ће политичка офанзива Кине и Русије бити снажнија него иначе и то пре свега у земљама Глобалног југа и арапског света. Такође, рат на Блиском истоку довешће до јачања неповерења европских држава према наднационалним политичким организацијама. Емоција страха која је створена широм света отвориће простор ауторитативнијим политичким лидерима и национално опредељеним политичким странкама. Сједињене Америчке Државе су у потпуној инфазиви, а Русија сада има прилику да капитализује жељени резултат сукоба у Украјини.

С тим у вези, скрећемо пажњу на књигу под насловом „Прагматични бунт у политици” аутора В. Ј. Елиота, која служи као основ за тезу о наднационалној политичкој теорији, а објављена је 1928. године. Поменута студија нам помаже да разумемо како је формиран поглед на остатак света од стране онога што неки аутори називају англоамеричком империјом, било да таква појава у формалном смислу постоји или не. Историчар и политички саветник шесторице америчких председника, В. Ј. Елиот је сматрао да је једини начин „на који се нека колонијална империја (у данашњем смислу би то била нека неоколонијална империја, а има их више – прим. СД) може одржати без константног насиља и притиска, претпоставља старатељство над народима са лошом самоуправом. А старатељство подразумева да одговорност припада трећој страни, односно трибуналу. Систем који је Елиот наговестио, а који је деценијама детаљно разрађиван, више не постоји. Свет какав познајемо од великог светског сукоба чувају нуклеарно наоружање и глобална економска међузависност. Међутим, једино што нас заправо може сачувати јесте систем равнотеже сила и истинска мултиполарност.

У процесу пуном потреса, у тамном вилајету геополитике у који ће свет неминовно упасти, од прворазредне је важности да Србија искористи прилику да не постане колатерална штета у актуелном и турбулентном процесу успостављања новог поретка. Болна недоследност великих сила однеће милионе људских живота. Њена све израженија појавност последњи је трзај света који смо познавали.

Правник и политиколог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa