Zelenski prvi put potvrdio sukob s generalom Zalužnim

Posle više od godinu dana ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prvi put je juče javno priznao da postoji sukob s glavnokomandujućim Oružanih snaga, Valerijem Zalužnim. Naveo je i razlog: političko delovanje generala. U intervjuu za britanski „San on je javno pozvao Zalužnog i ukrajinske generale da se ne bave politikom jer to urušava jedinstvo nacije.

Kap koja je prelila čašu za Zelenskog bio je nedavni intervju Zalužnog za britanski „Ekonomist”, u kojem je on praktično priznao neuspeh kontraofanzive na jugu i opšti zastoj trenutne situacije na frontu za obe strane. Zelenski je, međutim, odbacio njegovu sugestiju da su vojne operacije ukrajinskih snaga zapale u ćorsokak.

Ali to je samo poslednje neslaganje glavnokomandujućeg i predsednika, koji i sam zna da situacija na frontu nije obećavajuća. Istovremeno je siguran da general ne bi javno saopštavao takve stvari da nema podršku uticajnih savezničkih krugova. U nestabilnoj situaciji, u kojoj je dovedena u pitanje dalja američka pomoć Ukrajini, Zelenski ispravno oseća da bi kraj rata značio i kraj njegove političke karijere. Reči Zalužnog su s najmerodavnijeg mesta dovele u pitanje dalje gubljenje ljudstva i u delu vašingtonske administracije osnažile pitanja dokle bi trebalo finansirati ovaj rat. Izlazna strategija je da se dogovori primirje dok se ne obnove resursi: vojni, finansijski, kao i u ljudstvu.

Uz popularnost koju uživa među Ukrajincima, Zalužni, koji bi po dužnosti koju obavlja trebalo da forsira rat, ispostavlja se u ovoj situaciji kao glas razuma. I to nije prvi put. Prošle godine takođe nije bio saglasan s nekim odlukama Zelenskog o akcijama na terenu, jer je smatrao da bi one prouzrokovale velike ljudske gubitke. U međuvremenu, kako je njegov uticaj rastao, pokrenuta je istraga o tome ko je kriv za rusko brzo zauzimanje juga Ukrajine na početku rata. Zalužni nije zvanično optužen, ali je saslušan u vezi s tom temom.

Ali popularnost generala među Ukrajincima je čak i manji problem za Zelenskog, jer bi na izborima, koji bi trebalo da budu održani u martu iduće godine, tokom vanrednog stanja imao široke mehanizme da suzbije svog političkog protivnika. Vanredno stanje je početkom ovog meseca produženo do 14. februara iduće godine i proglašena je opšta mobilizacija. Veći problem za ukrajinskog predsednika je što Zalužni uživa snažnu podršku dela američke administracije, što ga čini najopasnijom alternativom u predstojećoj političkoj zameni na mestu prvog čoveka Ukrajine.

Zato je Zelenski sada jasno rekao da svako ima pravo da se bavi politikom, ali da onda ne može da ratuje. „Ako upravljate ratom, misleći na to da ćete se sutra baviti politikom i izborima, onda se u onome kako govorite i šta radite na prvoj liniji ponašate kao političar, a ne kao vojnik”, rekao je Zelenski i dodao da „uz sve poštovanje prema generalu Zalužnom i svim komandantima koji su na ratištu – mora da postoji apsolutno razumevanje hijerarhije”.

Zelenski oseća da je došao prelomni trenutak za Ukrajinu, ali i za njegovu političku karijeru. Ako je američka finansijska i vojna pomoć na izmaku, a jeste; ako je ukrajinski rat izgubio značaj u odnosu na rat na Bliskom istoku, a jeste – onda više ne funkcioniše uhodana strategija neprekidnog iznuđivanja da bi sve oči ostale uprte u Kijev. Zato je Zelenski u istom intervjuu najavio da Ukrajina neće nastojati da s Rusijom sklopi mir po svaku cenu.

Pregovarati sada s Rusima značilo bi pristati na ono što se sve učestalije provlači kao neformalni predlog: da Kijev pristane na gubitak Krima i teritorija koje su pod ruskom kontrolom u zamenu za neke bezbednosne garancije. A ti pregovori se ne vode između Kijeva i Moskve, nego između Moskve i Vašingtona, i uključivaće i druga krizna područja. Zelenski sada hrabro igra na sve ili ništa. On još insistira na povratku na granice iz 1991. godine, iako bi to prema sadašnjem stanju na terenu značilo još pet godina rata s neizvesnim krajem.

Ukrajinski predsednik veruje da će Rusija još dugo nastaviti s pokušajima ofanzivnih akcija i da se to može zaustaviti tek „nakon što je SAD i Kina zaustave”. Prema njegovim rečima, „mora doći trenutak” kada će kineske i američke vlasti izvršiti pritisak na Moskvu i onda će razmišljati o zaustavljanju neprijateljstava.

Odlaganje tih pregovora uz očekivanje ukrajinskog napretka na frontu i dostizanja bolje pregovaračke pozicije sada je prioritet za Zelenskog, ali je, po svemu sudeći, iz američke perspektive to vreme prošlo. Njima je sada potreban predah, zamrzavanje situacije na dostignutim linijama, kako bi se fokusirali na Bliski istok i Kavkaz i Rusiju primorali da se bavi krizama na više frontova. Čak i kad bi bila realna i izvodljiva strategija Zelenskog da Vašington pridobije Peking na svoju stranu – to bi za Ukrajinu značilo previše vremena, koje ni njoj ni aktuelnom predsedniku ne ide naruku.