Sudija od koga su zazirale i vojvode

Knjaževac – Srpsko sudstvo u Gurgusovcu, današnjem Knjaževcu, utemeljeno je pre dva veka, 1808. godine, a za prvog predsednika Magistrata Karađorđe je postavio Ivana Stojkovića, trgovca iz knjaževačkog sela Debelice, koji je u vreme turske vlasti bio oberknez Timoka i Zaglavka. Ovaj Timočanin rođen je oko 1770. godine u bogatoj porodici Leštaraca, koja je ovaj naziv dobila po mestu Lešje, gde je bila najplodnija zemlja u dolini Timoka. Prema zapisu Milana Đ. ilićevića, koji je boravio u ovom kraju u 19. veku, Ivanovi preci bili su pod Turcima beratlije, odnosno posrednici između osmanlijske vlasti i naroda, a imenovao ih je sultan. Ivan Stojković je pomenut i u obimnom delu „Znameniti Srbi 19. veka“, čiji je autor istoričar Andra Gavrilović. 

O znamenitom oberknezu, bundžiji i sudiji, razgovarali smo sa njegovim potomkom po muškoj liniji Jevremom Damnjanovićem, novinarom i publicistom, koji je pišući istoriju istočne Srbije prikupio obimnu građu i o svom slavnom pretku.

Kada je Osman Pazvan-oglu, samozvani turski paša u Vidinu, postavio Stojkovića za oberkneza, Ivanu je tada bilo 18 godina. Bio je pismen (opismenio se u manastirima), a trgujući s Turcima naučio je i turski. Kao trgovca stokom, Ivana su poznavali i cenili Timočani i Zaglavčani, jer su jedino preko njega mogli da dođu do novca. Pazvan-oglu je preko Ivana raširio svilenorunaste ovce koje je doterao iz Anadolije, i arapske konje, da bi unapredio ekonomiju i uvećao svoju dobit. Ali, korist od toga imalo je i lokalno stanovništvo.

I posle izbijanja Prvog srpskog ustanka, Pazvan-oglu nije izgubio poverenje u oberkneza Ivana Stojkovića. Ali, njegov podanik bio je u dosluhu i sa timočkim hajducima i ustaničkim prvacima u Beogradskom pašaluku. Kada je Karađorđe, januara 1806. godine, otvorio istočni front, Ivan je dobio zadatak da pobuni narod. Kretao se slobodno okolinom Gurgusovca pošto Turci u njega uopšte nisu sumnjali. U proleće 1807. godine pridružio se hajduk Veljku Petroviću, predvodeći 300 konjanika, koje je sakupio u Debelici i okolnim selima.

Posle pobede nad Turcima na Štubiku i Malajnici, izvojevane uz pomoć Rusa, u leto 1807. godine, Karađorđe, napredujući s vojskom uz Timok, stiže i do Gurgusovca. Tu 1808. formira Magistrat i za njegovog predsednika postavlja Ivana Stojkovića. Bivši turski oberknez dobija veliku ulogu, znatno veću od sudijske. Rešava brojne imovinske sporove, nastale posle isterivanja Turaka, vodi računa o ubiranju poreza, o formiranju poštanske službe, o popravci i gradnji puteva i mostova... Magistratima je Karađorđe dao značajnu ulogu, pa su od njih tada zazirale i vojvode.
Istraživač Jevrem Damnjanović, inače, dugogodišnji urednik „Ekspresa” i „Ilustrovane”, proučavao je životopis svog pretka, koji se posle sloma Prvog srpskog ustanka, sa sinovima Stankom, Stanojem i Grujom, povukao na svoje imanje u Debelici.

Ivan Stojković ponovo je postavljen za oberkneza u Gurgusovcu, ali mu je vlast sužena, a bio je i pod turskom prismotrom. Istovremeno, Miloš Obrenović s njim uspostavlja vezu i imenuje ga za poverenika. Nije dugo izdržao u ovoj dvostrukoj ulozi, pa je morao da beži preko Morave. U Kragujevcu ga je prihvatio Miloš i daje mu imanje u Rači. Uz posredovanje Miloša, opet se vratio na Timok, na mesto oberkneza.

Nedugo zatim, 1930. godine, Ivan Stojković je preminuo, ne dočekavši da njegov zavičaj, posle donošenja Hatišerifa kasnije te godine, bude priključen Srbiji.

To je dočekao njegov sin Stanoje Ivanović, koga je Miloš uzeo za poverenika. A proklamacija o prisajedinjenju objavljena je 11. juna 1833. godine.