Borba za pomirenje

Kada sam nedavno napisao tekst, koji je 16. oktobra objavljen u rubrici Među nama pod naslovom „Pomirenje ili svađa”, imao sam cilj da konačno zavlada sloga među Srbima i da se ne delimo na „one ili ove”. Međutim, nisam naišao na razumevanje gospodina Vladimira Slijepčevića, baš kao što me nisu razumeli ni kad sam napisao tekst pod naslovom „Nesloga šteti Srbima i Srbiji”, objavljen u „Politici” 22. septembra 2020, u kojem pozivam navijače Partizana i Crvene zvezde da navijaju za svoj klub, ali da se ne biju između sebe.

Povod za ponovno obraćanje je tekst gospodina Vladimira Slijepčevića pod naslovom „Pravo na istinu”, objavljen u rubrici Među nama 7. novembra, iz kojeg izdvajam nekoliko delova.

Legitimnost i legalnost JVuO prestala je odlukom kralja Petra da se ista, biću konkretan „stavi pod komandu maršala Tita” ili stručno rečeno „prepotčinio je” Titu i kao takva je samo bivša. Uostalom, ako je i do tada bila antifašistička, neka se navede jedna bitka od 1942. godine do kraja rata koju je JVuO vodila protiv okupatora i rezultati te bitke. Što se tiče pomirenja, „pobednici nemaju s kim da se mire, pošto su poraženu stranu uništili, odnosno oterali iz zemlje”. Jesu i proterani, ali zajedno za zajedničkim neprijateljem, okupatorom.

Ostajem i dalje dosledan borac za pomirenje, jer nas podele opterećuju i danas, kad je Srbija u opasnosti. Još jednom posebno ističem da su partizani i pripadnici JVuO bili Srbi, kao što su i navijači Partizana i Crvene zvezde Srbi.

Milomir Miladinović