„Zastrašujući raj” Čarlsa Simića

Knjiga „Zastrašujući raj” donosi sećanja Čarlsa Simića, velikog američkog pesnika i esejiste srpskog porekla, na detinjstvo u okupiranom Beogradu, na posleratni Beograd u kome je odrastao, na odlazak u Sjedinjene Američke Države i prve godine „američkog života”, potom na služenje vojske u američkim jedinicama u Nemačkoj i Francuskoj ranih šezdesetih, kao i na ulazak u poeziju i potom na uzbudljivu i jedinstvenu pesničku karijeru. Knjiga je objavljena u prevodu Vesne Roganović, koja je i autorka pogovora, u izdanju Arhipelaga u ediciji „Život i literatura”.

Simić s velikom snagom opisuje svoje detinjstvo, dečaštvo i mladost. Stranice posvećene okupiranom Beogradu u Drugom svetskom ratu neke su najboljih stvari napisanih u književnosti na tu temu.

– Simić je imao neobičan život. Odrastao u jednoj kulturi, srpskoj, priznanja i svetski uspeh ostvario je u drugoj, američkoj. Bio je svedok važnih istorijskih događaja koji su se u različitim trenucima umešali u njegov život. Mnogi od tih događaja, od ratnog i posleratnog Beograda, našli su svoj odjek i u Simićevim stihovima. Sada te događaje vidimo izbliza, predstavljene kao na nekom velikom i raskošnom platnu, sa željom da se ispriča priča jednog života i priča jednog vremena, ali i da se kroz tu priču predstavi i razume to proživljeno vreme i iskustvo. Simić ne ulepšava nijedan trenutak proživljenog života, niti nostalgijom obojeno vreme predstavlja manje zastrašujućim konkretnim iskustvom istorije – kaže Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.

Božović naglašava Simićev stil i postupak u knjizi sećanja „Zastrašujući raj”:

– Simić je upečatljiv i zabavan, lucidan i duhovit, s neverovatnim smislom za detalj i s retkim umećem da u kratkim potezima osvetli neku važnu epizodu iz lične istorije ili iz istorije društva kome u tom trenutku živi. Pišući o ličnim iskustvima, Čarls Simić je oblikovao veliku hroniku jednog nesvakidašnjeg i uzbudljivog vremena.

Pisac se, mimo običaja u knjigama ove vrste, u ovim memoarima ne divi ni sebi, ni proživljenom vremenu, već je pisao iz prve ruke o onome čega se seća i o onome što je smatrao da valja da bude zapamćeno.