Kurti zabranjuje Srbima da ostvare pravo glasa

Svi u Evropi znaju da Albin Kurti neće dozvoliti Srbima u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore 17. decembra jer traži da priznamo tzv. Kosovo da bi Srbi dobili pravo koje im pripada, poručio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Dubaija, gde je učestvovao na Samitu o klimatskim promenama (COP 28) u organizaciji Ujedinjenih nacija. Vučić je tako odgovorio na pitanje novinara da prokomentariše razgovor s predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, kao i to da su se iz EU poslednjih dana čuli pozivi da Priština obezbedi glasanje Srbima, ali i da je Kurti juče ujutru sa sastanka sa ambasadorima Kvinte poručio da je neophodno potpisivanje međudržavnog sporazuma.

Predsednik je rekao da to znači da „mi moramo da priznamo Kosovo da bi Srbi mogli da učestvuju na izborima i tačka, i ništa više i ništa manje”. Kako je naglasio, to svi ljudi znaju u Evropi. „Dobro je da će da reaguju, ali od te reakcije, naravno, mi nećemo mnogo toga da imamo, a opet im hvala. Dakle, neće biti izbora u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji zato što Albin Kurti ne želi da dozvoli Srbima ono pravo koje je prirodno, što je normalno da mogu da ostvare. Zapad će nam uvek reći da nema dovoljno mogućnosti da izvrše pritisak na Albina Kurtija i izdaće jedno saopštenje ili još jednu izjavu”, kazao je Vučić, preneo je Tanjug. Podsetio je na to da je portparol EU Peter Stano već reagovao po pitanju izlaska Srba na izbore, i dodao da je „to to”. „U svakom slučaju, nama ostaje da razmišljamo kako da štitimo svoje interese i koliko i dokle možemo da ih štitimo.”

Upitan o komentarima iz Hrvatske da bi, ako dođe opozicija na vlast, hrvatske vlasti možda bolje razgovarale sa srpskim, Vučić je rekao da glasove traži na izborima u Srbiji, a ne traži u Zagrebu i Hrvatskoj i upitao da li nekima u Hrvatskoj smeta što je on prvi predsednik posle mnogo godina koji je želeo da poseti Jasenovac i oda počast stradalim Srbima, Jevrejima i Romima. „Ja glasove tražim u Srbiji. Tražim ih u Pirotu, tražim ih u Kosovskoj Mitrovici, Novom Sadu, Beogradu, Ljuboviji, Somboru, Požarevcu, Zrenjaninu, u svakom mestu u Srbiji tražim glasove. Ne u Zagrebu. Da se kandidujemo na zagrebačkim izborima, siguran sam da bi oni pobedili. Tako da malo su lončiće pobrkali. Izbori su u Srbiji, a ne u Hrvatskoj i Zagrebu”, istakao je. Dakle, ocenio je, oni govore kako bi mogli sa (Radomirom) Lazovićem i njegovom listom mnogo pristojnije da razgovaraju i rekao da on veruje u to. „Oni bi se ponovo izvinjavali za sva srpska zlodela, kako kažu, a nikada ne bi pomenuli ono što su Hrvati činili Srbima. Dakle, da sam Hrvat i da sam na njihovom mestu, verovatno bih i ja isto to radio”, naveo je Vučić. Dodao je da narod u Srbiji drugačije vidi stvari i da je jasno da su u Hrvatskoj zbog toga razočarani.

Tokom jučerašnjeg dana predsednik je imao niz bilateralnih susreta sa stranim zvaničnicima na marginama skupa. Vučić je preneo da je s predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom razgovarao o bilateralnim odnosima dve zemlje i situaciji o Ukrajini, kao i da će biti utvrđen termin sledeće godine za susret s Lukašenkom, prenevši da su „naše dve zemlje prijateljske”. Najavio je juče i da će italijanska premijerka Đorđa Meloni doći u Beograd za manje od dva dana i istakao da je to važna poseta za bilateralne odnose, dovođenje investitora, ali i za naše političke odnose i dalju podršku Italije napretku Srbije na putu ka EU. Ukazao je da će Melonijeva duže biti uspešna na italijanskoj političkoj sceni i da je njena poseta Beogradu važna za nas jer su oni drugi najznačajniji ekonomski partner Srbije u EU, a treći ukupno.

Vučić je preneo da se sastao s predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom i da u januaru očekuje veliku i važnu posetu predsednika Turske. Predsednik Vučić je razgovarao s direktorkom MMF-a Kristalinom Georgijevom, predsednicom Slovenije Natašom Pirc Musar i premijerkom Danske Mete Frederiksen na otvaranju Samita lidera. Sastao se s predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom. „Izuzetno važan i dobar razgovor sa Šarlom Mišelom. Razgovarali smo o svim strateškim pitanjima od značaja za Srbiju i Evropu. Uveren sam da će Srbija u godinama koje su pred nama otvoriti vrata punopravnog članstva u EU”, naveo je Vučić.

Imao je sastanak i sa predsednikom Vlade Republike Indije Narendrom Modijem, s kojim je razgovarao o najvažnijim temama o kojima će se govoriti na samitu i o daljem jačanju bilateralnih odnosa i ekonomske saradnje. Vučić je ponovio poziv premijeru Modiju da poseti Srbiju. Pred ceremoniju otvaranja Samita lidera o klimatskim promenama COP 28, s predsednikom Poljske Andžejom Dudom, ministrom spoljnih poslova UAE šeikom Abdulom bin Zajedom, kraljem Bahreina Hamadom, predsednikom Kipra Nikosom Hristodulidesom, predsednicom Mađarske Katalin Novak, kao i sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.

Dug i prijateljski razgovor sa šeikom Muhamedom bin Zajedom el Nahjanom

Predsednik Vučić sastao se juče i sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeikom Muhamedom bin Zajedom el Nahjanom i poručio da Srbija jeste mala zemlja, ali zna da ceni svoje velike prijatelje. „Susret s prijateljima i odnos pun poverenja i podrške u vremenima velikih previranja, retka su dragocenost. Takav je i ovaj sastanak sa šeikom Muhamedom bin Zajedom, s kojim sam dugo razgovarao o svim ključnim pitanjima naših bilateralnih i ekonomskih odnosa, planovima za Ekspo 2027, kao i o drugim velikim projektima od značaja za našu zemlju”, napisao je na „Instagramu”. Dodao je da je predsedniku UAE lično čestitao Nacionalni dan Ujedinjenih Arapskih Emirata i izrazio najbolje želje za dalji napredak zemlje, „čiji je fascinantni uspeh primer i uzor svima nama”. „Posebnu pažnju posvetili smo ključnim temama ovogodišnjeg Samita COP 28, kao i načinima na koji Srbija može da doprinese globalnoj klimatskoj akciji. Srbija jeste mala zemlja, ali i te kako zna da ceni svoje velike prijatelje. Hvala Vam još jednom, poštovani prijatelju, za svu naklonost koju pokazujete prema našoj zemlji”, naveo je Vučić. Juče ujutru u Dubai ekspo sitiju dočekali su ga domaćini – šeik Muhamed i generalni sekretar UN Antonio Guteres. Za učešće predsednika Srbije na jučerašnjem skupu vladalo je veliko interesovanje stranih medija.

Moramo biti ujedinjeni u borbi protiv klimatskih promena

Vučić je juče rekao da je Srbija donela odluku da napravi novu strategiju kako bi doprinela borbi protiv klimatskih promena i da su one deo strategije do 2050. godine. „Okupili smo se da govorimo o najvećim klimatskim izazovima. Nalazimo se u kritičkom trenutku u borbi protiv klimatskih promena. Klimatske promene su takve da do kraja veka možemo očekivati povećanje temperature za pet stepeni, što može dovesti do kataklizme”, rekao je Vučić i dodao da su u Srbiji ove godine bili najtopliji jul, septembar i oktobar, kao i da sada mora da se izračuna napravljena šteta.

 „Moramo da iskalkulišemo, moramo da reagujemo na egzistencijalnu pretnju”, rekao je i na početku svog govora čestitao UAE na tome što su organizovali taj skup u ovom ključnom trenutku, kako je rekao, za ključne akcije na klimatskom planu uprkos izazovima s kojima smo svi suočeni širom sveta. „Suočeni smo s najvećim izazovom našeg vremena u borbi protiv klimatskih promena, katastrofalnog globalnog zagrevanja i opasnosti koju to predstavlja za našu zajedničku budućnost. Danas sam pred vama ne samo kao predsednik Republike Srbije već i kao građanin sveta koji zagovara opšte dobro stanje”, rekao je.

Istakao je da su u Srbiji osetne klimatske promene i da se naša zemlja bori s visokim prosečnim temperaturama, iznad globalnog proseka, jer su prosečne temperature u Srbiji više za 1,8 stepeni Celzijusa. Naveo je da smo imali tropske noći u oktobru, što je bilo nezapamćeno u Srbiji i da dalje računamo štetu koju je suša nanela našoj privredi prošle godine, kao i oluje našim gradovima. Poručio je da moramo biti ujedinjeni u borbi protiv klimatskih promena i da moramo odmah delovati. Vučić je rekao da će Srbija nastaviti da doprinosi globalnoj borbi protiv klimatskih promena.

„Tako što ćemo unaprediti naš nacionalni sistem za ublažavanje ovih posledica uz podršku naših razvojnih partnera, kako bismo imali brz odgovor na ovu pretnju”, naveo je i kazao da je Vlada Srbije čvrsto posvećena tome i da je u junu ove godine krenula na kurs, nakon što je usvojila strategiju o niskim emisijama ugljenika, kako bi se ostvarili dugoročni ciljevi Pariskog dogovora. Napomenuo je da borba protiv klimatskih promena prevazilazi granice zbog čega Srbija poziva sve da zajedno deluju. Istakao je da su klimatske promene veliki problem s kojima smo svi suočeni i zapitao kako ćemo rešiti taj problem ako nismo u stanju da rešimo sve geopolitičke probleme s kojima smo danas suočeni kao svet. Takođe, poručio je da je važno to što smo se svi vratili osnovnim principima organizacije Ujedinjenih nacija, jer moramo svi da delamo u skladu s pravilima koja su usvojena i prihvaćena od većine članova međunarodne zajednice, gotovo svih.

Vučić: Kada ih pitaju za Kosovo i sankcije Rusiji, oni kažu da su protiv Vučića

Predsednik Srbije ocenio je da je predstavljanje kandidata SNS-a za gradonačelnika Beograda preksinoć na RTS-u bilo mnogo uspešnije od opozicionih kandidata i dodao da je jasno da imaju posla sa onima koji, prema njegovim rečima, nemaju politiku, nemaju program i jedino se rukovode mržnjom. „Video sam onaj klip koji je neko isekao gde kada ih pitaju jeste li za sankcije Rusiji, oni kažu ’Mi smo protiv Vučića’, a na pitanje kakav je vaš stav po pitanju Kosova i Metohije, kažu ’Nismo se mi okupili oko KiM nego da srušimo Vučića’”, rekao je odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše predizborne debate u kojima opozicioni predstavnici ne govore o ključnim temama kao što su KiM, EU i ekonomski napredak Srbije. Naveo je da koje god pitanje da dobiju, oni odgovaraju isto, da nema razlike između Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Miroslava Aleksića, Miloša Jovanovića i da je dobro da to javno pokazuju.

Istakao je da veruje u Srbiju i da veruje u ljude jer su oni naša snaga i oni će doneti najbolju odluku za Srbiju. Prokomentarisao je da je preksinoć u emisiji bila tema odluka o izgradnju K-distrikta i rekao da je ta odluka doneta 2009. kada nije bio Aleksandar Šapić gradonačelnik, niti bilo ko iz SNS-a. Ironično je primetio da u Srbiji može dobro da se živi „čak i od poslaničke plate” i dodao da oni koji najviše kukaju, zapravo žive dobro. Upitan da li će građani morati da vraćaju po 2.500 evra za ono što država daje penzionerima, studentima i srednjoškolcima, kako to tvrdi novinar Milan Ćulibrk, rekao je da je besmisleno da to komentariše.

„On je pričao da nikada plata neće preći 500 evra. Prvo je radio za jednog tajkuna, pa za drugog tajkuna. Naša stopa javnog duga je, da ponovim to, danas niža nego na kraju 2012. godine, a mnogo niža nego 2014. godine, jer ne zaboravite da smo morali da se zadužujemo 2012. i 2013. i 2014. dramatično, da bismo mogli da isplaćujemo penzije i mnoge druge stvari ljudima zbog obaveza koje su preuzele vlasti do 2012. godine, a para nigde, ekonomije nigde”, kazao je i dodao da je tada 500.000 ljudi ostalo bez posla, a da danas ima skoro 550.000 ljudi koji zvanično rade više nego što su tada radili. Osvrnuo se i na posetu porodici Dejana Pajovića, i njegovu majku Slobodanku, na sporednom putu, između Čačka i Kraljeva, i istakao da u našoj zemlji postoji još siromašnih ljudi i da će videti kako dalje takvim ljudima i porodicama da pomažemo.