Bićemo najveće iznenađenje 17. decembra

Bivši predsednik Srbije u dva mandata Boris Tadić, koji je lider SDS-a, očekuje da će izborna lista pod brojem 12 na republičkim izborima „Saša Radulović (Dosta je bilo – DJB) – Boris Tadić (Socijaldemokratska stranka – SDS) – Ana Pejić (Otete bebe) – Dobro jutro, Srbijo” biti najveće iznenađenje decembarskih izbora. U intervjuu za „Politiku” kaže da će ulaskom u parlament dovesti do potrebnih promena u političkom životu Srbije.

Kojim izbornim rezultatom u republici i gradu Beogradu biste bili zadovoljni? Da li će lista „Dobro jutro, Srbijo” biti iznenađenje izbora?

Siguran sam da će naša lista biti najveće iznenađenje ovih izbora, ali samo onima koji vode kampanju protiv nas od trenutka kada smo formirali koaliciju. Međutim, nama i građanima koji veruju našoj izbornoj listi i našim političkim rezultatima dobar rezultat neće biti iznenađenje, već potvrda kompetentne i odgovorne politike i aktivne kampanje i energije koju u nju ulažemo. Bio bih zadovoljan rezultatom koji bi omogućio da u saradnji s drugim istinski opozicionim snagama možemo da sprovodimo stvarne promene, a najzadovoljniji rezultatom koji bi doprineo smeni ove vlasti. Siguran sam da ćemo već ulaskom u parlament naše liste moći da unesemo potrebne promene u politički život Srbije, koje dramatično izostaju posebno od prošlih izbora. Naš povratak u parlament će doneti mnoge promene i pokrenuti mnoga pitanja na ozbiljan i efektivan način.

Kako je došlo do koalicije sa Sašom Radulovićem i pokretom „Otete bebe” i liste „Dobro jutro, Srbijo”?

Nakon što odlukama drugih nije došlo do formiranja dve kolone unutar opozicije, udružili smo se oko ključnog pitanja ovih izbora, zbog kojeg su i raspisani, a to je odnos prema francusko-nemačkom planu, kom se najsnažnije protivimo. Time smo pokazali građansku i nacionalnu odgovornost i poslali snažnu poruku da se sve razlike moraju ostaviti po strani tamo gde se dođe do saglasnosti oko najviših nacionalnih ciljeva. Pored toga, udružili smo se oko drugih gorućih pitanja u kojima imamo potpuni nivo saglasnosti – borbe protiv kriminala i korupcije, promene izbornog sistema, ekonomskih reformi i rešavanja ekoloških problema. Ono što je na početku izgledalo kao udruživanje nakon propalih pregovora, zapravo je postalo najveća snaga naše liste koja leži upravo u tome što ne pripadamo nijednom od dva bloka duopola koji više od decenije blokira promene i izjeda Srbiju. Što se tiče otetih beba, to je nesumnjivo izuzetno važno pitanje i svom snagom ćemo se boriti za to da ti roditelji saznaju istinu o svojoj deci i da ta tema dobije svoj sudski epilog.  

Kako biste rešili pitanje Kosova i Metohije?

Snažnom diplomatskom inicijativom bismo radili na vraćanju pregovora u SB UN, procenom održivosti revidiranja štetnih odluka i sporazuma iz poslednje decenije i jasnim planom zasnovanim na mom planu četiri tačne i predlogu zakona o Kosovu Saše Radulovića. Ovo pitanje zahteva daleko više prostora od ovog intervjua, ali ono što mogu reći da naše iskustvo i jasan plan garantuje najviši stepen zaštite naših nacionalnih interesa na Kosovu, bez ugrožavanja naših drugih nacionalnih interesa, poput integracije u EU i saradnje sa EU. Dokaz da ovo nisu prazne reči jeste činjenica da je tokom mog predsedničkog mandata Srbija istovremeno najbrže napredovala ka EU i najviše štitila svoje nacionalne interese na Kosovu, vodeći se politikom da moramo sačuvati u miru ono što nismo izgubili u ratu. 

Koliko je ozbiljna kriza u Bosni i da li bi mogla da se prelije u Srbiju?

Kriza u Bosni, pogotovo u okolnostima rata u Ukrajini i na Bliskom istoku, uvek ima potencijal podizanja novih tenzija. Nažalost, u BiH na vlasti nisu političke stranke koje bi na konstruktivan način tragale za rešenjem, polazeći od Dejtonskog sporazuma, već one stranke koje konstantno prete jedne drugima i te tenzije podižu do nivoa neodrživog. Na taj način se ugrožavaju interesi sva tri naroda i oba entiteta, suprotno deklarativnoj politici svih strana u BiH koje navodno štite te interese. Jedini način rešavanja problema u BiH jeste dijalog predstavnika tri naroda uz smanjenje uticaja međunarodne zajednice u tom dijalogu. Što se tiče mogućnosti prelivanja krize u Srbiju, svaka kriza u pojedinačnoj zemlji regiona preliva se u sve druge zemlje regiona. 

Kako komentarišete izbor Andrije Mandića u Crnoj Gori i da li je to temelj boljih odnosa dve zemlje?

Izbor Mandića za predsednika parlamenta je posledica rezultata izbora i pravljenja moguće parlamentarne većine. On sam po sebi ne garantuje poboljšanje odnosa Srbije i Crne Gore, koji su godinama i sistematski razgrađivani od strane Vučićeve i Đukanovićeve vlasti. Odnosi između Srbije i Crne Gore su fundamentalno važni i moraju biti koncipirani na legitimnim interesima i srpskog i crnogorskog naroda, istorijskoj povezanosti i interesima zajedničke budućnosti dve zemlje u Evropi.