Bez ponude se na izbore ne ide

Možda postajem dosadan, ali izbori su, pa shodno tome moram i kao akter, ali i zbog onog što čujem od građana dok obilazim Srbiju, da prenesem na papir određene utiske iz kampanje bez ikakve ambicije da nekog učim kako se kampanja vodi i šta su mu dobri potezi ili katastrofalne greške.

Sve ovo pišem jer sam imao očekivanja od opozicije da će pred birače izneti neke konkretne planove i program, ali avaj, dve nedelje pred glasanje jedno slovo njihovog programa nismo pročitali, a da sve bude dodatni izborni rebus njihov aktivizam u kampanji je ravan nuli. Praktično, ako se osvrnemo na nivo republike, njih nigde po Srbiji nema. Obišao sam kompletnu zemlju, tabanao po selima, pričao sa građanima, ali sve to vreme nisam sreo nijednog opozicionog aktivistu. Čak im ni štand nisam video. Raspitivao sam se i kod kolega koji su takođe slično meni angažovani u ovoj kampanji, raspitivao sam se i kod naših aktivista direktno na terenu, ali niko od njih nije primetio opozicione aktiviste.

Dopuštam da sam posle ko zna koliko kampanja u svom životu možda nešto propustio da naučim, možda me je i vreme pregazilo, ali čini mi se da je osnovni postulat u svakoj kampanji da te građane vide i da sa njima direktno razgovarate. Nemoguće je ostvariti povoljan rezultat ako ne zađeš među narod. Zato postavljam svaki dan sebi pitanje kako naši politički protivnici zamišljaju da urade šta bilo na ovim izborima kada iz njihovog balona na „Tviteru” nisu ni probali da izađu. Tim pre jer su baš oni tvrdili kako njih narod voli, a nas bi najradije motkama terao.

Međutim, ova kampanja je pokazala ozbiljnu suprotnost njihovim tvrdnjama, jer među narod idu funkcioneri i aktivisti Srpske napredne stranke, dok konkurencija nije spremna da se nešto ozbiljnije suoči sa svojim istinskim rejtingom u razgovoru sa narodom.

Hajde da uzmemo u obzir i narativ da je opozicija, posebno Đilasova lista, sve karte bacila na Beograd. Međutim, ruku na srce, njih ni u Beogradu nema nešto posebno, osim po centru grada. Periferne gradske opštine, poput Sopota, Lazarevca, Grocke, Mladenovca, Obrenovca, Surčina, kao i periferni delovi Voždovca, Zemuna, Palilule, Zvezdare, Čukarice, Rakovice, kao da ih ne zanimaju. Najveća enigma u njihovoj beogradskoj kampanji je apsolutni nedostatak u ponudi alternativnih rešenja onome što je sadašnja vlast u Beogradu uradila. Zapravo, da budem potpuno iskren, niko nije čuo ama baš nijednu reč nekog programa za srpsku prestonicu od opozicionih lidera. Kompletna kampanja im se svela na navodne zloupotrebe kol centara za koji tvrde da ga koristi Srpska napredna stranka u kampanji.

Dakle, Beograđani nisu čuli kako će im opozicija možda poboljšati usluge gradskog prevoza, da li će „Beograd put” još bolje raditi nego danas, kako će dalje razvijati turističku ponudu Beograda, kako će se Beograd na dalje privredno razvijati, hoće li se završiti i kako obilaznica preko Dunava ka Banatu… Bilo šta da su kandidovali kao temu, pa da se ljudi uhvate za to da glasaju. Umesto toga svaki dan slušamo o kol centru. Super, ako im je to glavni adut u kampanji, onda Vučić i naprednjaci mogu mirno da spavaju, jer sasvim im je dovoljno da izvuku fotografije „Beograda na vodi”, nove železničke stanice „Prokop”, obilaznice oko Beograda, brze pruge ka Novom Sadu, svih muzeja koje su renovirali i otvorili naspram svih zatvorenih muzeja u Đilasovo vreme, fotografije novih bulevara i ulica, raznih dijagrama o sredstvima na računu i u budžetu grada danas i dok je Đilas vodio Beograd, kao i poređenje standarda Beograđana danas i u vreme Đilasa…

Realno gledano, svi parametri apsolutno su na strani sadašnje vlasti, pa je priča o kol centru, koji uzgred budi rečeno ima svaka stranka, apsolutno besmislena i deplasirana.

Da rezimiram ovo pisanije – bez ponude se na izbore ne ide. Suštinsko pitanje za opoziciju na ovim izborima glasi – šta vam je ponuda, gospodo? U narednih desetak dana kampanje nerealno je očekivati da ćete je predstaviti, kada za gotovo mesec dana kampanje ni slovo o istoj napisali niste.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista