Pomorac ne sme biti daltonista

Bar – Zbog opšte nemaštine poziv pomorca je u Crnoj Gori još atraktivniji nego ranije, bez obzira što se tu zarađuje „hleb sa devet kora”. Pomorci koji plove na stranim brodovima mogu u ovdašnjim bankama da dobiju stambeni kredit kad zažele, najugledniji su gosti kafana i, kažu, najpoželjnije mladoženje u gradu.

– Pomorac se postaje na dva načina – redovnim završavanjem Srednje pomorske škole, odnosno Pomorskog fakulteta ili obukom u jednom od Centara za obuku pomoraca – u Baru, Kotoru ili Bijeloj. Po završetku obuke, u Lučkim kapetanijama Bar i Kotor polažu se ispiti po međunarodnoj pomorskoj STCW konvenciji iz 1978. godine – kaže Drago Vukić, koordinator Centra za obuku pomoraca BMV u Baru.

Vukić ističe da nijedna pomorska kompanija ne započinje pregovore o zapošljavanju pomoraca bez provere njihovog znanja o postupcima u slučaju opasnosti na brodu, o zaštiti lične sigurnosti, kao i o pružanju prve medicinske pomoći na brodu. Naravno, ni bez specijalnih lekarskih pregleda za pomorce koji važe dve godine, jer „sluh i vid su bitni, pomorac ne sme biti daltonista”.

– BMV ima ugovor sa AD „Barska plovidba” po kojem mi praksu jednom sedmično izvodimo na njihovim feribotima. Uz izvanrednu saradnju sa zapovednicima oba feribota „Sveti Stefan”, izvodimo vežbe za obuku posade – napuštanje broda, spuštanje spasilačkih čamaca, protivpožarna borba. Posle obuke sledi ispit pred Komisijom Lučke kapetanije, koju određuje Ministarstvo pomorstva. Rezultati ispita su međunarodno validni, veli Vukić.

(/slika2)STCW konvencija o standardima obuke i obavljanju brodske straže tačno propisuje obuku za sva zvanja, od početnika do zapovednika broda.

– U BMV, kaže Vukić, nastavni programi i planovi su u potpunosti usklađeni sa tim zahtevima, a predavači su „sve iskusni zapovednici i upravitelji mašine”. Kroz Centar godišnje prođe od 600-700 pomoraca, i početnika i starih morskih vukova, a ranije ih je bilo mnogo više.

U Centru BMV Vukić, koji je plovio osam godina na brodovima barske „Prekookeanske plovidbe”, posle bio šef obalne radio-stanice i inspektor Lučke kapetanije 15 godina, radi od njegovog zvaničnog početka – 2000. godine. A i pre toga je godinama obučavao pomorce. On je i predsednik nedavno formirane NVO „Udruženje pomoraca Crne Gore”, koje daje pravne i savete u vezi sa obrazovanjem i socijalno-zdravstvenim osiguranjem.

– Dosta se žena javlja za putničke brodove – da budu stjuardese, lekari, medicinske sestre, recepcionerke. Pre ih je bilo i do deset odsto u broju polaznika obuke, sada ih je manje. Ima i žena kapetana – treći oficir palube sa „Ređine Elene”, Vesna Stanković, inače iz Herceg-Novog, sada je zapovednik na „hemikalcu”, odnosno tankeru za hemikalije – ističe Vukić.

Vukić potencira da je ekonomski momenat najbitniji – ljudi su izgubili posao u starim firmama, a ovo je „jedna od retkih službi gde se može doći do velike količine novca na pošten način”.

– U proseku svaki pomorac primi između 1.500-3.000 evra mesečno, to je velika zarada, a pomorci kojih ima preko 3.500, neki kažu i do 5.000, najjača su privredna grana u Crnoj Gori, jer mesečno od njihovih plata u Crnu Goru ulazi preko pet miliona evra – tvrdi Vukić.

Inače, Centar BMV ima dve učionice i najmoderniji simulator za supertankere koji je poklonila „Azalea” iz Bijele. Naručen je i nautički simulator iz SAD za pilotiranje brodova, vožnju patrolnih čamaca, jahti i čamaca za prevoz putnika. Centar BMV jedini drži obuku za osposobljavanje polaznika za rad na tankerima koji prevoze hemikalije i tečne gasove, kao i za putničke brodove.