SAD bi da izbace Rusiju iz Saveta bezbednosti UN

U Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je oživljena ideja o izbacivanju Rusije iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ovog puta inicijativu je pokrenuo Džon Bekon, predstavnik Republikanske partije. Po njegovom mišljenju, mesto u najvišem telu Svetske organizacije, umesto najveće zemlje na svetu, trebalo bi da zauzme najmnogoljudnija – Indija.

Podsetimo, aktuelni svetski poredak stvoren je po okončanju Drugog svetskog rata i na osnovu jasnog saznanja ko je u tom ratu pobedio, a ko izgubio. To je bila osnova i za stvaranje Organizacije ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti kao najvišeg organa, u kojem su SAD, tadašnji Sovjetski Savez, Kina, Velika Britanija i Francuska dobile i pravo veta. U međuvremenu, sovjetska država se 1991. raspala i njeno mesto preuzela je današnja Rusija.

Po mišljenju pomenutog Bekona, „status Rusije kao stalnog člana SB protivan je duhu i ciljevima OUN i prava kojima se ona koristi u toj ulozi trebalo bi ograničiti, ukinuti ili blokirati na neko vreme i dodeliti ih Indiji”. Kao argumentaciju za svoju inicijativu Bekon prevashodno navodi pokretanje Specijalne vojne operacije u Ukrajini i činjenicu da je Rusija upravo stavljanjem veta blokirala više rezolucija ovog tela. „Od trenutka ustanovljenja SB UN Rusija (Sovjetski Savez) je čak 152 puta uložila veto na odluke najvišeg tela svetske organizacije, što je više od bilo koje druge države. A od februara 2023. rad ovog foruma praktično je – blokiran”.

Kako je početkom godine pisala „Politika”, „SSSR se raspao krajem 1991. Jedanaest od dvanaest članica tadašnje Zajednice nezavisnih država (ZND) potpisalo je 21. decembra 1991. deklaraciju kojom izražavaju saglasnost da Rusija preuzme članstvo SSSR-a u UN, uključujući i stalno članstvo u Savetu bezbednosti. Dan pre ostavke poslednjeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova, ambasador Julij Mihajlovič Voroncov preneo je generalnom sekretaru UN Peresu de Kueljaru pismo predsednika RF Borisa Jeljcina u kojem se navodi da članstvo SSSR-a u OUN i SB i svim drugim organima i organizacijama sistema OUN nastavlja Ruska Federacija uz podršku ZND. Takođe, RF zadržava punu odgovornost za sva prava i obaveze SSSR-a prema povelji UN, uključujući finansijske obaveze.

Kako je tada objasnio diplomata Srećko Đukić, povod za eventualno uklanjanje Rusije iz SB UN pronađen je u činjenici da ova zemlja, kao naslednica SSSR-a, nikada nije Generalnoj skupštini podnela zahtev za članstvo u svetskoj organizaciji, iako su druge države, koje su takođe proistekle iz Sovjetskog Saveza, to morale da učine. „To što je Rusija ostala ključni faktor u okvirima Saveta bezbednosti posledica je činjenice da su odnosi između Vašingtona i Moskve u tom trenutku bili izrazito prijateljski i niko ovu promenu nije dovodio u pitanje”, naveo je Đukić. Stvari su se u međuvremenu promenile.

U očiglednom pokušaju da fokus skrene sa sve jasnijeg političkog razdora između dva sveta – zapadnog i istočnog – Bekon pokušava da u igru ubaci Indiju. Ali ne zbog činjenice da je ovoj zemlji svakako pre mesto u SB UN nego npr. Velikoj Britaniji ili Francuskoj, već, kako navodi, u ubeđenju da bi na taj način mogao lakše da okrene Nju Delhi protiv Moskve.

U vremenima kada BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika), organizacija ojačana s još četrdesetak drugih država, polako ali definitivno preuzima i ekonomsku i političku moć nad tzv. liberalnim zapadom, teško je verovati da bi uzdanje SAD u Indiju moglo da se ostvare u željenoj meri. Valja imati na umu i činjenicu da u Moskvi nikad nisu bili protiv članstva zemlje Indusa u najvišim svetskim forumima. Naprotiv. Igrati na kartu animoziteta dva azijska džina bez sumnje je loš potez. Takođe, potpuno je nejasno na koji način bi SAD mogle da ostvare svoju nameru, pošto je sigurno da za to ne bi dobile saglasnost Kine.

Ono što je sada moguće proceniti jeste da će upravo BRIKS na sebe na neki način preuzeti ulogu SB UN, pa možda i cele svetske organizacije, pošto je zainteresovanost zemalja koje su još pod znatnim uticajem SAD i te kako izražena. Mnogo će svakako zavisiti i od stava onih evropskih zemalja koje svojom politikom i ekonomijom ključno utiču na dešavanja na Starom kontinentu, a to su prevashodno Nemačka i Francuska. Nevolje kojima su ove dve države (pa i ostali Evropljani) izložene nakon pristajanja na zahtev SAD da Rusiji zbog rata u Ukrajini uvedu ekonomske i druge sankcije, sve su ozbiljnije. Uostalom, željeno odvajanje istočnog suseda od zapadnih partnera nikad i nije počelo da funkcioniše na pravi način.

U predsedničkoj kampanji za izbore 2024. Vašington pokušava američku javnost da uveri da zna ko mu je protivnik, a ko saveznik. Ipak, reklo bi se da ova računica nije sazdana na baš utemeljenim podacima i da bi lako mogla da se pokaže kao – pogrešna.