Ruženje Niša

Niš – Na čitavoj teritoriji Niša, mnoštvo lokala u kojima su bile trgovine, butici, zanatske radnje ili turističke agencije, godinama zvrlje prazni. Na mnogima su porazbijani prozori i izlozi, a unutrašnjost je prepuna smeća. Za veliki broj Nišlija ova ružna komunalna slika je ilustracija nemara i aljkavosti. Baš kao što je donedavno, dok nije očišćeno, bilo korito Gabrovačke reke, priobalje Nišave ili obod Gradske tvrđave, u kojoj i dalje na pojedinim mestima ima mini divljih deponija.

Napušteni lokali, ne samo oni na periferiji, već i u gradskom jezgru, postali su neformalna smetlišta, „spomenici” odsustva svesti o potrebi očuvanja životne sredine. Mnogi od njih su postali poligon za ispisivanje svakojakih grafita ili lepljenje oglasnih i reklamnih plakata.

Problem nisu samo devastirani lokali, obod Tvrđave, ili vizantijska bazilika sa iskopanim grobnicama iz 4. i 5.veka nove ere, već i istorijska barutana, nekadašnja kovačnica i mnogo toga drugog što je kulturna i istorijska zaostavština i što je nekada bilo na turističkoj mapi znamenitosti Niša. A što je danas smetlište i javni toalet. Bojazan je da će ista sudbina zadesiti i nedavno otkrivene ostatke rimskog vodovoda iz veka, koji su dokaz organizovanog vodosnabdevanja pre skoro dve hiljade godina i u vreme Konstantina Velikog, rođenog u Naisusu, današnjem Nišu.

Predlog gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture –da se neki objekti niške kulturne i istorijske baštine konzerviraju i tako zaštite od propadanja, uništavanja i nesavesnih građana, a da se, kada se steknu uslovi, srede i prikažu kao znamenitost – definitivno je ostao samo „mrtvo slovo na papiru”.