Monografija o lobiranju

U knjižarskim izlozima pojavila se veoma zanimljiva studija o društvenom i naučnom fenomenu veoma prisutnom u svakodnevnoj politici pogotovo u predizbornim bitkama za naklonost građana. Univerzitetski nastavnik iz Niša dr Predrag  Jelenković sažeo je svoja dugogodišnja istraživanja u knjigu „Lobiranje – teorija i praksa”, čiji je izdavač niška Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla”. Recenzenti su profesori dr Marija Vujović, dr Marjan Tanuševski i Jovan Božović.

Predstavljajući savremenim komunikološkim alatima odakle potiče i šta podrazumeva ova stara praksa (poznata još iz biblijskih vremena, kad se uticaj na mišljenje i stavove drugih nazivalo „ribarenjem ljudskim dušama”), dr Jelenković posebnu pažnju posvećuje etičkoj dimenziji. Pošto je lobiranje uvek u blizini granice koja moralno dopušteno ponašanje deli od nedopuštenog, autor u ovaj proces svrstava  samo ubeđivačke metode upliva na donosioce odluka koje su javne, demokratske i kulturne. Takve metode propisno su pobrojane u etičkim kodeksima lobističkih društava, kako međunarodnih, tako i  nacionalnih (pa i onog u Srbiji). Sve drugo odvodi lobiste u prostor korupcije i sukob sa zakonom.

Ako nije u protivstavu sa zakonima, kodeksima i običajnim pravom, lobiranje doprinosi da se uspostavi komunikacijska ravnoteža i povećava odgovornost donosilaca odluka prema javnosti.

Od mnoštva definicija lobiranja, među kojima su brojne protivrečne, dr Jelenković se opredeljuje za onu koja ovaj proces tretira kao „sponu između donosioca odluka i nosioca posebnim interesa”; lobisti „pomažu klijentu da kvalitetnije predstavi svoj interes, a donosiocima odluka da budu kvalitetnije informisani o različitim aspektima društvenog, ekonomskog i političkog života”.

U istorijskoj retrospektivi autor podseća na pojedine logističke projekte u našoj starijoj ili nedavnoj povesti; u tom kontekstu visoko se ocenjuju poduhvati kneza Miloša koji je, kad ova disciplina u nas i nije postojala, primenom različitih tehnika uspeo da pridobije tursku Portu na našu stranu.

Posebna pažnja u knjizi posvećena je često problematičnim vidovima lobiranja unutar Evropske unije i njenih institucija. U Briselu i drugim gradovima koji su sedište pojedinih organa EU deluje toliko lobista pojedinih država da se moralo pribeći njihovom popisivanju i nekoj vrsti akreditacije, kao usmeravanju na pravila posebnog kodeksa ponašanja. U SAD i nekim drugim zapadnim zemljama –  gde je ova delatnost sasvim liberalizovana –  kongresmeni i drugi zvaničnici su jedino obavezni da prihode od lobiranja prijave poreskim  vlastima i da plate porez. O kojim se veličinama radi svedoči podatak da su samo u jednoj godini kongresmeni u SAD  po osnovu lobiranja  (javno) primili 1,17 milijardi dolara...

Autor ove knjige analizira domete različitih strategija lobiranja u domaćem i inostranom ambijentu, navodeći ilustrativne primere direktnog, indirektnog, posrednog i nedopuštenog upliva na donosioce odluka u oblasti spoljne i unutrašnje politike, zakonodavstva, ekonomije, kulture, medija i sporta. U prilogu su i ogrešenja o domaći Zakon o lobiranju, donet u srpskom Parlamentu 2019. godine, složno usvojen i isto tako složno zaboravljen, pošto nije bitno unapredio transparentnost u donošenju odluka, niti povećao odgovornost u njihovom sprovođenju.