Koliko će američke kritike uticati na Izrael

Zbog svog neselektivnog bombardovanja pojasa Gaze, u kojem su ubijene hiljade palestinskih civila, Izrael počinje da gubi podršku međunarodne zajednice, priznao je Džozef Bajden. Prve kritike na račun načina vođenja rata protiv Hamasa iz Vašingtona su na račun Benjamina Netanjahua stizale i pre nedelju dana, ali je sada izraelski premijer dobio otvorenu „packu” s najvišeg mesta u Vašingtonu. Bajden je poručio i da Netanjahu treba da promeni svoju „tvrdolinijašku vladu”.

Izraelski premijer, međutim, uzvratio je da njegova zemlja neće ponoviti greške iz Osla i priznao da postoje neslaganja s američkim predsednikom oko vizije posleratne Gaze. „Duboko cenim američku podršku uništavanju Hamasa i vraćanju naših talaca. Nakon intenzivnog dijaloga s predsednikom Bajdenom i njegovim ljudima dobili smo punu podršku za kopnenu operaciju i za obuzdavanje međunarodnog pritiska da se rat okonča”, rekao je Netanjahu, ali je i dodao da „postoji neslaganje kad je reč o ’danu posle’ Hamasa”, prenosi „Tajms ov Izrael”.

Njegova opaska o „grešci iz Osla” odnosi se na sporazum sklopljen u glavnom gradu Norveške 1993. godine, koji je zamišljen kao okvir za odnose između „Izraela i buduće palestinske države, nakon rešavanja svih drugih nerešenih pitanja konačnog statusa dveju država”. Sporazum o deklaraciji principa privremene samouprave, kako je zvaničan naziv dokumenta, dogovoren je u Oslu, a potpisan u Vašingtonu između predstavnika Izraela, Palestinske oslobodilačke organizacije koju je predvodio Jaser Arafat i uz asistenciju SAD.

Netanjahu je poručio da Gaza neće „postati ’Hamastan’ niti ’Fatahstan’”. „Ne možemo posle ogromne žrtve naših građana i boraca da pustimo u Gazu one koji donose teror, podržavaju teror, finansiraju teror”, rekao je on.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov uputio je juče apel generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guteresu da podrži inicijativu Rusije za sazivanje konferencije o sukobu u pojasu Gaze s pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i ključnim regionalnim akterima na Bliskom istoku. „Bez sumnje, organizacija kao što su Ujedinjene nacije trebalo bi da igra vodeću ulogu u sazivanju takvog sastanka”, rekao je Lavrov, naglašavajući potrebu da Arapska liga, Organizacija islamske saradnje i Savet za saradnju zalivskih zemalja učestvuju na konferenciji, preneo je Tas.

Lavrov je kazao i da zvanična Moskva čini sve da se okonča izraelsko-palestinski sukob, poziva na trajni prekid vatre i zalaže se da Palestinci i Izraelci žive jedni pored drugih u miru, bezbednosti i dobrosusedstvu. Podsetio je da bi, u skladu s odlukama Saveta bezbednosti UN, palestinska država „trebalo da bude ujedinjena, nezavisna, zasnovana na granicama iz 1967. godine, s istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom i u mirnom suživotu s Izraelom”. „Koliko sam razumeo, UN ne gore od želje da se umešaju u ovu situaciju, u kojoj trenutno ništa nije jasno, a Izrael otvoreno poručuje da je cilj potpuno uništenje Hamasa”, rekao je Lavrov ocenivši da je situacija u pojasu Gaze užasna jer Izrael sravnjuje sa zemljom stambene četvrti. Kako je primetio Lavrov, Izrael veruje da ima pravo da upotrebi sva sredstva kako bi uništio Hamas.

Lin Hejstings, humanitarna koordinatorka Ujedinjenih nacija za okupiranu palestinsku teritoriju, ocenila je da se Gaza suočava s „katastrofom javnog zdravlja” usled kolapsa zdravstvenog sistema u toj enklavi i širenja bolesti izazvanih prenaseljenošću. „Suočavamo se s knjiškim primerom epidemije i katastrofom javnog zdravlja”, rekla je Hejstings.

UN i humanitarne organizacije koje pružaju pomoć upozorile su na širenje zaraznih bolesti, jer je 85 odsto stanovništva interno raseljeno. Svetska zdravstvena organizacija prijavila je nagli porast broja slučajeva akutnih respiratornih infekcija, dijareje, vaški, šuge i drugih bolesti koje se brzo šire.