Čudni simptomi alergije na hranu doveli do neobične dijagnoze

Bolesti uzrokovane eozinofilima su medicinska stanja u kojima dolazi do prekomerne akumulacije eozinofila, specifičnog tipa belih krvnih ćelija, u određenim organima ili tkivima. Ove bolesti mogu biti posledica inflamatornih procesa i mogu zahvatiti različite sisteme organa.

Sličnost između alergijskih bolesti i bolesti uzrokovanih eozinofilima leži u činjenici da oba stanja mogu izazvati simptome kao što su upala, svrab, osip, otežano disanje i promene u tkivima ili organima. Oba tipa bolesti takođe mogu zahtevati specifične dijagnostičke testove kako bi se postavila tačna dijagnoza. Međutim, bitna razlika je u uzrocima ovih stanja, pri čemu alergijske bolesti proizilaze iz preosetljivosti na alergene, dok bolesti uzrokovane eozinofilima obuhvataju akumulaciju eozinofila u tkivu, što može biti posledica različitih inflamatornih procesa.

Eozinofilni ezofagitis kompleksna je i relativno nova gastrointestinalna bolest koja privlači sve veću pažnju medicinske zajednice. Ova stanje karakteriše upala i akumulacija eozinofila, posebnog tipa belih krvnih ćelija, u sluznici jednjaka. Eozinofili su normalno prisutni u malim količinama u gastrointestinalnom traktu, ali u slučaju bolesti, njihova prekomerna prisutnost izaziva različite simptome i oštećenje jednjaka.

Neko smatra da sam mama heroj koja se pored svakodnevne brige i nege deteta sa eozonofilnim ezofagitisom, retkim oboljenjem uzorkovanim eozonofilima, osnažila u nameri da razvija svest o ovom oboljenju i pomogne svim pacijentima i omogući dostupnost terapije.

Eozinofilni ezofagitis EoE je retka hronična, alergijska bolest jednjaka koja se karakteriše disfunkcijom jednjaka. Kod obolelog od EoE eozinofili se nakupljaju u sluznici jednjaka i remete njegovo normalno funkcionisanje. Tačan uzrok nije poznat, ali stručnjaci veruju da je izazvan imunološkim odgovorom tela na određene namirnice ili supstance iz životne sredine, najčešće hrane.

Nagomilavanje eozinofila u jednjaku izaziva oštećenje i upale koje mogu uzrokovati niz problema, stoga su najčešći simptomi kod dece: povraćanje, bol u stomaku-epigastrijumu, otežano gutanje, refluks, zaglavljivanje hrane u jednjaku, slab apetit i napredovanje deteta. Dijagnostikovanje je teško, najčešće radi alergolog (rade se analize krvi i test alergije na hranu) ili gastroenterolog (EDGS sa uzimanjem uzoraka za histopatološku analizu).

Lečenje se sastoji od eliminacione dijete, izbegavanje alergena, lekova (inhibitori proteinske pumpe i lokalni steroidi), kontrolisana ishrana i način života, kao i redovne kontrole lekara.

Kod mog sina Miloša, koji sada ima četiri godine, od drugog meseca zbog slabog napredovanja u težini, bljuckanja, povraćanja posle obroka, sluzavih i povremenih krvavih stolica započelo je ispitivanje u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

Nakon kompletne dijagnostike, postavlja se dijagnoza alergije na proteine kravljeg mleka i GER-a, do petnaestog meseca života uz praćenje na sedam dana u UDK. U drugoj godini dečak je imao prvu dramatičnu epizodu povraćanja tokom noći, pa je iz punog zdravlja eksplozivno povratio dvadeset puta za dva sata do kolapsa. Hitno je hospitalizovan, nakon rehidratacije dobrog opšteg stanja otpušten je kući. Epizode eksplozivnog povraćanja javljale su se svakog meseca. Svaki put je morao da bude hospitalizovan, da se nadoknađuju tečnost i elektroliti, i da se započinje ponovno ispitivanje uzroka.

Sa dve i po godine urađena je kompletna dijagnostika, svi nalazi su bili uredni. Sa tri godine prilikom adektomije, anesteziolog primećuje postojanje stenoze i promene na jednjaku. Konačna dijagnoza je bila eozinofilni ezofagitis. Zbog ekstremno visokih parametara i lošeg stanja jednjaka, odmah se započelo sa visokim dozama kortikosteroida.

Usledila je strogo kontrolisana ishrana namirnicama uzgajanim u domaćinstvu, eliminaciona dijeta bez alergena, aditiva i konzervanasa.

Kvalitet života i detinjstvo deteta je nakon postavljanja dijagnoze i primene terapije znatno poboljšan. Naučen je da izbegava namirnice i alergene koji mu smetaju, da se hrani zdravo, kontrolisano pripremljenom i uzgojenom hranom bez alergena, aditiva i konzervanasa. Zna da su lekari i medicinske sestre njegovi drugari koji žele i mogu da mu pomognu, pa ih tako i doživljava bez straha i stresa. On pohađa vrtić, druži se se drugom decom, odlazi na rođendane, izlete, rekreativne, bavi se sportom i ide na plivanje. Sve aktivnosti obavlja uz pratnju i nadzor majke. Svi u okruženju su upoznati sa njegovim zdravstvenim problemom i kako da postupe u slučaju ponovnih napada povraćanja. Kao i svaka hronična, i ova retka bolest zahteva dodatno angažovanje, trud i praćenje. Osećam neizmernu zahvalnost prof. dr Zorici Živković, asistent dr Nini Ristić, celom timu UDK na svom zalaganju, trudu i podršci na ovom putu ka normalnom životu sa retkom bolešću.

Ukoliko imate alergije na hranu, intolerancije ili bilo koje zdravstveno oboljenje koje zahteva posebnu ishranu, bez ključnih alergena u hrani, Nacionalno udruženje „Alergija i ja”, organizuje radionice sa nutricionistkinjom Anitom Alterov, u kojima pruža informacije i podršku za lakši svakodnevni život sa restriktivnom ishranom.

Marija Mitrović, Nacionalno udruženje za pomoć i podršku osobama sa alergijama, celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani „Alergija i ja