Dvostruki izbeglički inferno

Zangilan, Azerbejdžan – Usred nedođije, ispod brežuljaka boje okera, smešteno je ovo novoizgrađeno naselje, ponos kampanje Velikog povratka Azera na teritorije izgubljene pre tri decenije u prvom ratu sa Jermenijom, odmah posle raspada Sovjetskog Saveza.

Zangilan je oslobođen u drugom ratu 2020, kada je Azerbejdžan povratio sedam oblasti, a ovog septembra je zauzimanjem enklave Nagorno-Karabaha preuzeo kontrolu nad svih 20 odsto zemlje koja zvanično nikada nije pripadala Jermeniji. Teritorija ima tu nesreću da i danas plaća cehove granica postavljenih početkom 19. veka, kada je carska Rusija osvojila Kavkaz. Pod Lenjinom i Staljinom su dotle nepostojeće teritorijalne jedinice – poput Azerbejdžana – pretvorene u kvazinacionalne republike u kojima su linije između Azera (Tatara) i Jermena presecale etničke celine.

Posmatram po okolini davno napuštene ruševine kuća koje su uništili Jermeni. Hirošima južnog Kavkaza. Po širokom prostoru platoa na blizu hiljadu metara visine Jermeni su zasejali stotine hiljada mina. Tu i tamo azerbejdžanska vojna postaja sa tenkom pod ceradom kao podsećanje da predsednik Ilham Alijev želi da na nekada okupiranu zemlju vrati barem deo Azera koji su pobegli pre tri decenije.

„Hoću da idem tamo gde su živeli moji roditelji”, kaže mi Tural Abasov (24), službenik iz Bakua. „Neka od tih mesta biće najveća u Azerbejdžanu.”

Vlasti predsednika Alijeva planiraju operaciju Velikog povratka stotina hiljada Azera koji su živeli na teritoriji okupiranoj od Jermenije, Zapadnog Azerbejdžana, kako je zovu u Bakuu. „Sadašnja Jermenija je naša zemlja”, kaže Alijev. Organizovana kampanja ima podršku ovdašnje javnosti. Akademija nauka ima posebno odeljenje da vrati stare toponime Zapadnog Azerbejdžana.

Poslednje tri godine projekat Velikog povratka u Karabah, podeljen u tri faze, jedan je od pet najvećih prioriteta vlasti. „Izgradićemo Karabah, pretvorićemo ga u raj i to će biti primer za ceo svet”, obećao je Alijev ovenčan prvo pobedom 2020, a potom i trijumfom u operacijama ovog septembra. „Doneli smo mir ratom”, ponosno je izjavio na konferenciji kojoj sam prisustvovao.

Zangilan je u grupi 24 sela, tri grada i pet naselja za čiju obnovu je naftom i gasom bogata država za tri godine potrošila više od sedam milijardi dolara. Ove godine iz budžeta je izdvojeno tri milijarde. Podignut je savremeni aerodrom, grade se putevi, obnavlja železnička mreža iz sovjetskih vremena. Izgrađen je čak i kongresni centar!

Od kako je Alijev 2020. postavio kamen temeljac ovom selu na oko tri kilometra od provincijski učmalog gradića Zangilana, podignuto je 127 kuća u kojima živi oko 500 ljudi, a cilj je 300 kuća za 1.600 ljudi. Deca već idu u lepo opremljenu školu. Vahid Hajdžev, predsednikov izaslanik za Zangilan, objašnjava mi da će uskoro biti reintegrisano više od 7.000 ljudi, a u naredne tri godine 140.000. Ne zna da objasni šta će povratnicima stanovi kada su to seljaci koji žive od zemlje.

Pre tri decenije ovuda su prolazile kolone Azera. Pre tri meseca, nekoliko desetine kilometara severnije, valjale su se kolone više od 100.000 Jermena koji su napustili Nagorno-Karabah. Gotovo celokupno jermensko stanovništvo. Dve kolone dva naroda koje spaja ista zlehuda izbeglička sudbina.

Azeri i Jermeni su vekovima jedni uz druge živeli na Kavkazu, a podele i sukobi pripadaju periodu od poslednjih sto godina. Nagorno-Karabah se 1988. izdvojio od Azerbajdžana i pripojio Jermeniji. Prvi rat izbio je odmah posle raspada SSSR-a. Oko 665.000 Azera otišlo je u izbeglištvo pa je stopa interno raseljenih u Azerbejdžanu jedna od najviših na svetu. Oko 200.000 Azera pobeglo je iz Jermenije. Rat je učinio da 360.000 Jermena napusti Azerbejdžan. Kada je izbio građanski rat u Siriji, tamošnji Jermeni potražili su sklonište u Zangilanu dodatno komplikujući konflikt.

Vojne pobede Azerbejdžana otvorile su put povratku Azera. „Njihov povratak ne znači proterivanje Jermena koji tamo žive”, kaže Alijev, ali ne pominje perspektivu reintegracije ili povratka već pomalo zaboravljenih Jermena za Karabah. Ponuđeno im je azerbejdžansko državljanstvo. Jermeni ne žele da rizikuju i testiraju granice autoritarnog sistema u Bakuu. Tek 50-ak je ostalo. Suviše su duboke barijere nepoverenja hrišćanskog i muslimanskog naroda.

Zvaničnicu u Jerevanu tvrde da se radi o „okupaciji suverene teritorije Jermenije” i etičkom čišćenju koje se predstavlja kao „dobrovoljni” egzodus. Konflikt se preneo do Međunarodnog suda pravde u Hagu, gde se dve države međusobno optužuju za kršenje antidiskriminacionih sporazuma UN. Rasprava se ne očekuje pre 2024, ali Sud je već naložio Azerbejdžanu da omogući povratak Jermena.

Ponovo se ponavlja zlehuda izbeglička sudbina. Jermeni iz Karabaha neprijatno su se iznenadili kada se ispostavilo da nisu jermenski državljani. Dugo su imali jermenske pasoše koji su počeli da se izdaju 1999, ali to su bili dokumenti za putovanja a ne potvrde državljanstva. Njihovi pasoši nose posebnu oznaku „070” i nikada nisu imali politička prava građana Jermenije, poput prava glasa. Sada mogu da biraju između državljanstva i novostvorenog „privremenog statusa zaštite”, koji je za raseljene odredila vlada u Jerevanu.

Narodi po pravili plaćaju cehove politika koje vode njihovi lideri. Nema razlike u tužnim sudbinama izbeglica Azera i Jermena. Stare rane, novi strahovi. Pitanje je da li su lekcije istorije naučene. „Ako se u Jerevanu vrate na staru ideologiju, slomićemo ih ponovo”, upozorava predsednik Alijev.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista