Teslin „tihi dogovor” sa Svetim Nikolom

Religioznost Nikole Tesle je veoma složena tema koja zahteva istraživanje zasnovano na istorijskim činjenicama i podrazumeva kako dobro poznavanje Teslinih stavova tokom celog života, tako i njihovo kontekstualno sagledavanje. Nažalost, mnogi istraživači Teslinog lika su se sapleli na iskušenju redukcionizma, tako što su zaključke izvodili na osnovu uskog opsega podataka, ignorišući celinu istorijskih izvora. Na taj način su neki od njih zaključili da je Tesla bio ateista, budući da u nekim njegovim kosmološkim i antropološkim razmatranjima postoje otvoreno materijalistički stavovi. Ti istraživači, pritom, nisu sebi postavili uporedno pitanje: otkuda to da Tesla u drugim tekstovima i izjavama afirmativno pominje „Gospoda”, „Tvorca”, „Bogom dane sile”, „Božiji sistem svetova”?

Drugi su otišli u drugačiju krajnost, te su na osnovu Teslinog interesovanja za dalekoistočnu misao (a posebno za koncepte slične etru) tvrdili kako je on bio najbliži hinduizmu/budizmu po svojim religijskim uverenjima. Prevideli su pritom činjenicu da je Tesla sam sebe oslovljavao hrišćaninom, a da je hrišćanstvo karakterisao kao religiju iznad svih svetskih religija, koje su, po njegovom sopstvenom mišljenju, uglavnom rezultat „apstraktnog mišljenja”, za razliku od hrišćanstva koje je opisivao kao „nepogrešivo rezultat praktičnog eksperimenta”.

Treći su, na kraju krajeva, napravili grešku tako što su na osnovu Teslinog hrišćanskog porekla, izrazito afirmativnog stava prema hrišćanstvu, ličnog oslovljavanja i nekih aspekata životne etike težili da ga prikažu kao primer pravoslavnog hrišćanina, pa čak i kao svetitelja. Oni su, međutim, prevideli činjenicu da je Tesla tokom američkog perioda života iznosio i razne heterodoksne stavove, nastale pod različitim uticajima, zbog čega on – premda nesumnjivo hrišćanin – ne može služiti kao primer ispovedanja hrišćanske vere. Istina je, dakle, negde između pojednostavljenih i redukovanih prikazivanja.

Pri svemu navedenom, postoji jedan veoma značajan segment Tesline religioznosti koji nije do kraja rasvetljen, a tiče se verskog doživljaja nastalog pod direktnim uticajem pravoslavlja. U pitanju je njegov odnos prema Svetom Nikoli, svetitelju koji kod pravoslavnih Srba zauzima posebno mesto. Na taj odnos je prvi ukazao američki istraživač i kolekcionar Teslinih tekstova Leland Anderson, u svom članku pod nazivom „Nikola Tesla’s Patron Saint”. Od pojave Andersonovog teksta do danas otkriveno je nekoliko dodatnih dokumenata o ovoj temi, koju ćemo načelno obraditi.

Sveštenički sin Nikola Tesla je rođen u Smiljanu, mestu u okviru Vojne krajine (Austrijska carevina) u noći između 9. i 10. jula 1856. godine, uoči Petrovdana (u to vreme je razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara bila 12 dana). Zbog lošeg zdravstvenog stanja, kršten je ubrzo posle rođenja, dobivši kršteno ime Nikolaj, čime je njegov imendan bio vezan za praznik Svetog Nikole. Za razliku od pravoslavnih Rusa i Grka, kod Srba tradicija slavljenja imendana nije toliko zastupljena (krsna slava je kod nas dominantan verski običaj). Tesla je, međutim, celog života bio izrazito vezan upravo za svoj imendan, u meri da su neki zapadni istraživači smatrali da je Nikoljdan bio njegova krsna slava (a to je bio Đurđevdan). Prvi trag o tome nalazimo u vreme kada je on slavan pronalazač u SAD i kada mu sestre pismom redovno čestitaju imendan – praznik Svetog Nikole. Isto čine njihovi muževi i deca u svojim pismima. Da li je to, možda, bila samo običajna praksa u usko rodbinskim okvirima? Teško, budući da Tesla za Nikoljdan i u poznijem periodu života slične čestitke dobija od svog računovođe Džordža Šerfa, ali i od pripadnika srpske dijaspore u SAD, poput Trivuna Lazića. Oni su, po svemu sudeći, znali da mu taj praznik nešto znači.

Dva najvažnija dokumenta do sada pronađena na ovu temu su datirana na 18. i 19. decembar 1904. godine. U to vreme Tesla od Dž. P. Morgana očajnički traži novac da bi nastavio razvoj projekta bežičnog prenosa električne energije. Pišući pismo Morganu uoči Nikoljdana 1904, Tesla ga počinje sledećim rečima: „Dragi gospodine Morgan, danas je praznik mog svetitelja zaštitnika koji je uvek stajao uz mene.” Već sutradan Tesla piše nov dopis (kao osvrt na Morganov negativan pismeni odgovor) i u njemu navodi: „Vaše pismo je došlo do mene upravo na dan mog svetitelja zaštitnika – najvećeg od svih – Svetog Nikole. Postoji jedan tihi dogovor između Svetog Nikole i mene da ćemo se držati jedan drugog. Neko vreme on je to činio, ali u zadnje tri godine me je zaboravio – baš kao i Vi.” Iz ova dva pisma je sasvim jasno da Tesla prema Svetom Nikoli gaji posebno poštovanje, oseća njegovu podršku i neguje krajnje lični odnos.

Jednako važan istorijski dokument na ovu temu potiče iz poslednjeg perioda Teslinog života, u kome se on, zaboravljen od mnogih, u samoći misleno vraća duhovnom okrilju pravoslavlja, i to posredno, kroz srpske epske pesme. Novembra 1940. godine, bogati američki Srbin Mihailo Dučić mu šalje novčanu pomoć, a Tesla mu se u telegramu zahvaljuje i, između ostalog, navodi: „Sveti Nikola i Vi najbolji su moji prijatelji.” I ovde je, nesumnjivo, reč o posebnoj vrsti duhovne naklonosti koju je Nikola Tesla osećao prema svetitelju čije ime je nosio.

Kako god tumačili sadržaj pomenutih pisama, jedno je sigurno – bilo je nešto sasvim posebno u odnosu koji je Tesla gajio prema Svetom Nikoli. Da li je to bilo vezano samo za direktan uticaj pravoslavnog hrišćanstva u kome je odgajan ili je odraz nekog konkretnog događaja, nemoguće je utvrditi dok se ne obradi kompletna arhiva pisama koju poseduje Muzej Nikole Tesle. Stoga je na budućim istraživačima lika i dela Nikole Tesle zadatak da, u saradnji sa kustosima ovog muzeja, temeljno prouče ogromnu bazu Tesline prepiske i pronađu sve tragove o ovoj temi. Tek tada postoji šansa da otkrijemo kakav je to „tihi dogovor” Nikola Tesla imao sa Svetim Nikolajem Čudotvorcem i zašto ga je smatrao svojim „najboljim prijateljem”.

Pravoslavni sveštenik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista