Dinkić delimično zadovoljan radom Vlade

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da je delimično zadovoljan radom Vlade Srbije u prvih 100 dana. Kao najznačajnije poteze Vlade on je naveo poboljšanje stepena saradnje sa Haškim tribunalom, ugovor sa italijanskim „Fijatom”, početak pregovora sa „Ivekom” i ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Dinkić je naveo da Srbija zbog jedne zemlje „koja je imala svoje unutrašnje razloge” nije dobila podršku i za primenu SSP, ističući da je Vlada Srbije „uradila svoj deo posla” što se tiče stavljanja Srbije na „belu” šengen listu. „Imam razloga za delimično zadovoljstvo, ali bih želeo i da parlament prevaziđe krizu i usvoji neophodne zakone za ’belu‘ šengen listu – da do kraja godine dobijemo saglasnost EU za primenu Sporazuma”, rekao je Dinkić.

Iako SSP još uvek nije u primeni, prema Dinkićevim rečima, premijer Mirko Cvetković i on imaju identičan stav da bi Srbija od 1. januara 2009. godine trebalo da počne sa jednostranom primenom tog dokumenta, posebno trgovinskog dela.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja je izrazio očekivanje da će zajedno sa budžetom za 2009. godinu biti usvojen i paket poreskih zakona i zakona o carinskoj tarifi, što će omogućiti primenu Sporazuma.

Dinkić je istakao da je od presudne važnosti da Vlada postigne konsenzus po pitanju budžeta za narednu godinu, kojim bi, kako je objasnio, trebalo da se smanje deficit i javna potrošnja.

On je dodao da je već sada jasno da će takav predlog podržati G17 plus i DS, a „verujem da će interes Srbije prepoznati i Partija ujedinjenih penzionera i SPS”.

Tanjug

---------------------------------------------------------

Vlada uspešna sa „Fijatom”, slaba u smanjenju potrošnje

Ekonomski analitičari u Srbiji, ocenjujući 100 dana rada Vlade Srbije, naveli su kao njene uspešne poteze ugovor sa „Fijatom” i obezbeđivanje sredstava za Koridor 10, a zamerka su slabi rezultati u smanjenju javne potrošnje i povećanje penzija.

Oni su pozitivno ocenili makroekonomsku stabilnost, rast bruto domaćeg proizvoda, ublažavanje efekata inflacije i povećanje izvoza.

Ekonomisti zameraju vladi što nema zadovoljavajuće rezultate na polju poboljšanja konkurentnosti srpske privrede, a kritike su uputili i zbog toga što je lekarima u državnim ustanovama onemogućeno da rade i na privatnim klinikama, kao i profesorima univerziteta da predaju na privatnim fakultetima.

Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić ocenio je da je Vlada Srbije u kratkom roku uspela da stvori makroekonomsku stabilnost, otvori perspektive ulaska u EU i prepoznala najvažnije pravce delovanja, ali da treba da vodi računa o opasnostima u vidu rasta javne potrošnje i nedovoljne konkurentnosti srpske privrede.

Ekonomista Jurij Bajec ocenio je da je pozitivno što su zvanični pokazatelji kretanja ekonomije Srbije, kao sto su stopa rasta bruto domaćeg proizvoda, ublažavanje inflacije i kretanja u izvozu, za sada uglavnom povoljni. Bajec je istakao da je vlada pripremila nekoliko veoma važnih zakonskih projekata koji će olakšati funkcionisanje privrede Srbije i njeno povezivanje sa Evropom, ali je taj proces usporen zbog načina funkcionisanja parlamenta u poslednje vreme. „Uprkos velikoj finansijskoj krizi u svetu, naš finansijski sistem funkcioniše, a domaće bankarstvo i finansije pokazuju dosta snažan otpor tom delovanju”, dodao je Bajec. Kao pozitivan rezultat u 100 dana rada vlade, Bajec navodi i to što su u dosadašnjim pregovorima obezbeđena povoljna kreditna sredstva za završetak Koridora 10.

„U prvih sto dana rada nova Vlada Srbije uglavnom je vukla pogrešne poteze”, smatra direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević.

On je istakao da u pogrešne poteze vlade spada povećanje penzija, uprkos finansijskim teškoćama i finansijskoj krizi u svetu koja će „dohvatiti” i Srbiju. „U pogrešne korake spada i dogovor sa ’Fijatom‘, koji je dobar za Kragujevac, ali loš za Srbiju, jer Srbija daje 300 miliona evra za taj posao, a kada je posao dobar država ne treba da daje ni dinar”, smatra on i dodaje da je pogrešan i predlog ugovora o prodaji NIS-a.

Prokopijević je rekao da je greška i to što je lekarima koji rade u državnim ustanovama onemogućeno da rade i na privatnim klinikama i profesorima univerziteta da predaju na privatnim fakultetima. „Ono što je Vlada pokazala nameru da dobro uradi jeste predlog zakona koji se odnosi na belu šengensku listu”, rekao je on i objasnio da taj predlog još nije ni došao do parlamenta, tako da „to i ne može da se računa u prvih sto dana rada Vlade”.

Vlada bi, prema njegovom mišljenju, ubuduće trebala da stavi akcenat na reforme u različitim oblastima, i to one protržišne, koje se tiču vladavine prava i da obezbedi više demokratije.

Tanjug