No­va me­đa sveto­va na Cr­venom mo­ru

Na­o­ru­ža­ni dro­no­vi­ma, ba­li­stič­kim ra­ke­ta­ma, he­li­kop­te­ri­ma i još ne­u­tvr­đe­nim mor­na­rič­kim ka­pa­ci­te­ti­ma, po­bu­nje­nič­ki Hu­ti ko­ji kon­tro­li­šu do­bar deo se­ver­nog Je­me­na, iz­ve­li su od 17. no­vem­bra po­mor­ske na­pa­de na pet­na­e­stak tr­go­vač­kih bro­do­va na ju­žnom pri­la­zu Cr­ve­nom mo­ru, u stra­te­škom mo­re­u­zu Bab el Man­deb i Aden­skom za­li­vu. Ab­dul Ma­lik el Hu­ti, vo­đa po­bu­nje­nih Hu­ta, na­ja­vio je da će na nji­ho­vom ni­ša­nu bi­ti „sa­mo bro­do­vi ko­ji su po­ve­za­ni s Izra­e­lom”, i to dok „rat Izra­e­la pro­tiv na­ro­da Ga­ze ne pre­sta­ne”.

Da iz­beg­nu ri­zi­ke, broj­ne bro­dar­ske kom­pa­ni­je već su „do da­ljeg” pre­u­sme­ri­le svo­ja plo­vi­la na da­le­ko du­žu i sku­plju ru­tu po­red Rta do­bre na­de u Ju­žno­a­frič­koj Re­pu­bli­ci. JAR je, ina­če, čla­ni­ca BRIKS-a ko­ja je po­vu­kla svo­je di­plo­ma­te iz Tel Avi­va, zah­te­va­ju­ći od Me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog su­da u Ha­gu da Izra­e­lu su­di zbog „zlo­de­la u Ga­zi”.

No­vo­i­znu­đe­na plo­vid­ba eko­nom­ski ne­ren­ta­bil­ni­jom ru­tom ka ju­žnom In­dij­skom oke­a­nu i oda­tle ka Atlan­ti­ku una­pred je bre­me­ni­ta svo­je­vr­snim iza­zo­vi­ma. Na­i­me, ra­di­kal­ni isla­mi­sti su de­ce­ni­ja­ma ak­tiv­ni od So­ma­li­je i da­lje duž oba­la is­toč­ne Afri­ke. Isto­vre­me­no, na se­ve­ru Mo­zam­bi­ka od 2017. dej­stvu­je od­lič­no na­o­ru­žan lo­kal­ni dži­ha­di­stič­ki po­kret. S dru­ge stra­ne, duž atlant­skih oba­la Afri­ke, od Kejp­ta­u­na do Gi­bral­ta­ra, iza­zo­vi plo­vid­bi ve­o­ma su dru­ga­či­ji od onih na pri­la­zi­ma Cr­ve­nom mo­ru. Atlan­tik je, na­i­me, ću­dljiv na tim ge­o­graf­skim ko­ta­ma, po­seb­no is­pod ekva­to­ra, dok u Gvi­nej­skom za­li­vu uve­li­ko dej­stvu­ju pi­ra­ti pri­lič­no tan­kih ži­va­ca.

Ako su­kob u Ga­zi po­tra­je, a Hu­ti osta­nu pri svo­joj na­ja­vi da će na­sta­vi­ti da ga­đa­ju bro­do­ve po­je­di­nih dr­ža­va, ko će on­da i s ko­jih ko­ta na „al­ter­na­tiv­noj ru­ti” obez­be­đi­va­ti plo­vid­bu tr­go­vač­kog bro­do­vlja i tan­ke­ra, ko­ji sa­da već u ši­ro­kom lu­ku po­či­nju da za­o­bi­la­ze Bab el Man­deb? U Afri­ci su u ovom tre­nut­ku stra­ne voj­ske sta­ci­o­ni­ra­ne u ve­ćem bro­ju je­di­no u Dži­bu­ti­ju. Na­pa­di Hu­ta na­do­mak ju­žnog pri­la­za Cr­ve­nom mo­ru mo­žda iz­nu­de no­ve voj­ne aran­žma­ne stra­na­ca s broj­nim pri­o­bal­nim dr­ža­va­ma Afri­ke. Ina­če ame­rič­ki „Fo­rin afers” je još 2009. pi­sao da je „In­dij­ski oke­an am­fi­te­a­tar su­če­lja­va­nja vo­de­ćih svet­skih si­la u 21. ve­ku”.

Tim po­vo­dom, da li po­mor­ska dej­stva je­men­skih Hu­ta i nji­ho­vi ne­u­spe­li ba­li­stič­ki na­pa­di u prav­cu Izra­e­la i na ame­rič­ki mor­na­rič­ki ra­za­rač na­vo­đe­nih ra­ke­ta „USS Mej­son” u ok­to­bru pred­sta­vlja­ju no­vo po­gla­vlje u mi­li­ta­ri­za­ci­ji za­pad­nih obo­da In­dij­skog oke­a­na? Isto­vre­me­no, da li su je­men­ski Hu­ti na bi­lo ko­ji na­čin u sa­dej­stvu sa so­mal­skim pi­ra­ti­ma, ko­ji po­sled­njih sed­mi­ca sve če­šće oti­ma­ju bro­do­ve, kao po­čet­kom ovog ve­ka, zbog ko­jih su uosta­lom ... i for­mi­ra­ne „Kom­bi­no­va­ne po­mor­ske sna­ge 153” sa se­di­štem u Ba­hre­i­nu? Ne­iz­ve­sno­sti je ta­mo pre­gršt.

Na pri­mer, ka­ko ko­mand­ni cen­tar Hu­ta, ma­hom sta­ci­o­ni­ran u stra­te­škoj lu­ci Ho­de­i­da, se­ver­no od Bab el Man­de­ba, zna da li bro­do­vi ko­ji ma­sov­no plo­ve na jed­noj od ključ­nih glo­bal­nih po­mor­skih ru­ta (pre­ko 20.000 go­di­šnje) ima­ju ili ne­ma­ju „ve­ze” s Izra­e­lom? De­talj­nim uvi­dom u po­mor­ske re­gi­stre svih ze­ma­lja sve­ta? Ili na ne­ki dru­gi na­čin? Isto­vre­me­no, oda­kle Hu­ti­ma ra­ke­te, dro­no­vi i va­zdu­ho­plo­vi ko­ji­ma sa­da dej­stvu­ju na kraj­njem za­pa­du In­dij­skog oke­a­na ili gde su ob­u­ča­va­ni nji­ho­vi pi­lo­ti?

Bi­lo ka­ko bi­lo, ame­rič­ki mi­ni­star od­bra­ne Lojd Ostin u uto­rak je na­ja­vio po­kre­ta­nje ope­ra­ci­je „Ču­var pro­spe­ri­te­ta”, u sklo­pu „Kom­bi­no­va­nih po­mor­skih sna­ga 153”, fo­ku­si­ra­nih na bor­bu pro­tiv pi­ra­ta i te­ro­ri­zma na Cr­ve­nom mo­ru, s ko­mand­nim cen­trom u Ba­hre­i­nu. Ovoj no­voj ope­ra­ci­ji već se pri­dru­ži­lo dva­de­se­tak dr­ža­va, me­đu ko­ji­ma je, ka­žu u Va­šing­to­nu, naj­ma­nje osam za­tra­ži­lo da u ovom tre­nut­ku ne bu­du jav­no ime­no­va­ne.

Us­put, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja, Ki­na i In­di­ja (tri čla­ni­ce BRIKS-a) od­bi­le su da se pri­dru­že toj ope­ra­ci­ji. Pre­ci­zni­je, ni­jed­na dr­ža­va Za­li­va, osim Ba­hre­i­na, ni­je pri­stu­pi­la ovoj za­pad­noj ko­a­li­ci­ji, dok u re­gi­o­nu Iran ovim po­vo­dom ni­ko ni­je ni pi­tao. Je­men­ski Hu­ti, ver­ski bli­ski ši­it­skom isla­mu, na­ve­li­ko se sma­tra­ju is­po­sta­vom uti­ca­ja Te­he­ra­na na Ara­bij­skom po­lu­o­str­vu. U me­đu­vre­me­nu, oru­ža­ni su­kob u Je­me­nu iz­bio na­kon „arap­skog pro­le­ća” 2012, da­nas je fak­tič­ki za­mr­znut, a ze­mlja raz­de­lje­na iz­me­đu Hu­ta na se­ve­ru, ko­ji kon­tro­li­šu i dr­žav­nu pre­sto­ni­cu Sa­nu, i me­đu­na­rod­no pri­zna­te vla­de ko­ja ope­ri­še s ju­ga, iz lu­ke Aden. Po­vo­dom no­vo­na­sta­le gu­žve oko Bab el Man­de­ba, ovih da­na ogla­ša­va­ju se ne sa­mo Va­šing­ton i Hu­ti, već i dr­žav­ni mi­ni­star od­bra­ne ge­ne­ral Mo­ha­med el Ati­fi, s upo­zo­re­njem Va­šing­to­nu da Je­men „po­se­du­je na­či­ne da ne­u­tra­li­zu­je (ame­rič­ke) rat­ne bro­do­ve, pod­mor­ni­ce i no­sa­če avi­o­na”. A je­se­nas je ge­ne­ral Ati­fi iz­ne­na­dio po­sma­tra­če pro­ce­nom da je Je­men u sta­nju da su­ve­re­no i kon­tro­li­še ju­žni pri­laz Cr­ve­nom mo­ru. Na se­ve­ru Cr­ve­nog mo­ra Egi­pat kon­tro­li­še plo­vid­bu Su­ec­kim ka­na­lom. Da li je Je­men kan­di­dat za slič­nu ulo­gu na dru­gom kra­ju?

Po­ten­ci­jal­no oru­ža­no nad­gor­nja­va­nje „Ču­va­ra pro­spe­ri­te­ta” s je­men­skim Hu­ti­ma vra­ća da­nas na ge­o­po­li­tič­ku sce­nu sta­ro pi­ta­nje: Ko je sve ču­var bez­bed­no­sti tr­go­vač­ke plo­vid­be na svet­skom mo­ru?

Iran pre­ti za­tva­ra­njem Me­di­te­ra­na

Te­he­ran – Ko­man­dant iran­ske Re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de iz­ja­vio je da bi Sre­dozem­no mo­re mo­glo da bu­de „za­tvo­re­no” uko­li­ko SAD i nji­ho­vi sa­ve­zni­ci na­sta­ve da či­ne, ka­ko je na­veo, „zlo­či­ne” u po­ja­su Ga­ze, pre­ne­li su ju­če iranski me­di­ji, ne ob­ja­šnja­va­ju­ći ka­ko bi do „za­tva­ra­nja” do­šlo, ja­vlja Roj­ters. Po­lu­zva­nič­na iran­ska dr­žav­na no­vin­ska agen­ci­ja Ta­snim ob­ja­vi­la je upozo­re­nje ko­man­dan­ta Re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de, bri­gad­nog ge­ne­ra­la Mu­ha­me­da Re­ze Nak­di­ja da se usko­ro mo­že oče­ki­va­ti „za­tva­ra­nje Sre­do­zem­nog mo­ra, Gi­bral­tar­skog mo­re­u­za i dru­gih plov­nih pu­te­va”, pre­no­si Tan­jug.

Dro­nom po­go­đen brod u In­dij­skom oke­a­nu

Dron je ju­če po­go­dio tr­go­vač­ki brod u In­dij­skom oke­a­nu i iza­zvao šte­tu, sa­op­šti­le su dve po­mor­ske agen­ci­je, a jed­na ka­že da je brod po­ve­zan sa Izra­e­lom, ja­vlja AFP. Na­pad kod in­dij­ske oba­le iza­zvao je po­žar na bro­du ko­ji je uga­šen, na­vo­di bri­tan­ska agen­ci­ja za po­mor­sku bez­bed­nost UK­MTO. Bri­tan­ska kom­pa­ni­ja „Am­brey” na­ve­la je da je to „tan­ker pod li­berij­skom za­sta­vom po­ve­zan s Izra­elom” i da je iz Sa­u­dij­ske Ara­bi­je kre­nuo ka In­di­ji, pre­no­si Be­ta.