Kurti u zatvorima drži 78 srpskih zatočenika

Kosovska Mitrovica – Gotovo da ne prođe dan a da premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti ne iznese novu pretnju ili ne preduzme nasilnu akciju usmerenu ka Srbima na Kosovu i Metohiji. Uz najnovije upade njegove tzv. policije u kompleks „Rajska banja” u Banjskoj i druge lokacije na severu Kosmeta, konstatovao je i „da ima vrlo malo optužnica za bezbroj zločina počinjenih nad građanima, ustavnim i pravnim poretkom, teritorijalnim integritetom u 2022. i 2023. godini”. Takva najava dodatno je zabrinula srpski narod, naročito jer je Kurti na ovaj način poručio da su nedavno „stopirani” spiskovi na kojima su imena 60 Srba koji se terete za „podrivanje ustavnog poretka”, odnosno koji su bili na barikadama u decembru prošle godine na Jarinju, Brnjaku, ali i na celom severu, ponovo – aktivirani. I sve to uprkos garancijama Zapada da neće biti hapšenja zbog postavljanja barikada, nakon čega je srpski narod i pristao da prekine ovaj vid protesta.

Kurti je pomenuo i „da postoje informacije o tome šta se dešavalo godinama unazad, godinama kada smo imali barikade”. „Čak i kada je bilo hapšenja i optužnica, bilo je puštanja u kućni pritvor, bilo je tretmana koji nisu obeshrabrili kriminalce”, ustvrdio je premijer iz Prištine. Celo izlaganje Kurtija, koje je preneo albanski „Reporteri”, odnosilo se na sever Kosmeta, što je, po svemu sudeći, istog dana dovelo do ponovnog aktiviranja spiska sa imenima Srba sa severa, a jedan od njihovih predstavnika je, kako nezvanično saznajemo, već morao da da izjavu u policijskoj stanici u Kosovskoj Mitrovici. Prema nezvaničnim informacijama, poziv je uručen još jednom od predstavnika Srba. Naime, u prvoj polovini decembra policija je počela da poziva na „informativne razgovore”, a ubrzo su „podignute četiri optužnice za lica” koja se nalaze na spisku, od kojih su neka već u pritvoru.

Ispostavilo se da je jedno od lica i Milun Milenković Lune, istaknuti sportski radnik iz Kosovske Mitrovice, koji je brutalno uhapšen u centru grada od strane pripadnika specijalne jedinice kosovske policije Rosu, ali i agenata u civilu. Oni su na građane koji su se zatekli u blizini prskali biber-sprej, ali su ih i držali na obaraču pušaka i pištolja. Ovo je jedan od najbrutalnijih primera nasilnih akcija Kurtija na severu. Tačno je godinu dana kako se ustremio na Srbe, ali i na teritoriju ovog dela KiM. Osim što uz pomoć specijalnih militarizovanih jedinica kosovske policije upada u objekte koje je gradila Republika Srbija poput „Rajske banje”, otimačine srpskih imanja, odnosno privatne imovine, kao u selu Banov Do u opštini Zvečan, gde bageri prekopavaju srpske njive, provala u prodavnice koje drže Srbi, a kosovska policija pleni sve, od sokova do cigareta koje imaju akciznu markicu Republike Srbije, uzurpacija srpske imovine koja se proglašava za „zemlju od javnog interesa” – Kurti smatra da mu najviše političkih poena donosi kad šalje svoje policijske snage i agente u civilu da hapse i kidnapuju Srbe. I kada ih, vrlo često, bez svedoka i dokaza drži u zatvorima.

Bilo da se nađu pred kućom, na magistrali, na nekom od lokalnih puteva, ili da ih hapsi čim kroče na teritoriju severnog Kosmeta, odnosno punkta koji drži kosovska „granična policija”. Jarinje i Brnjak, ali i punkt Rosu policije u Šaljskoj Bistrici, u opštini Zvečan, gde je Kurti ilegalno podigao bazu pre tačno godinu dana, za Srbe je najrizičnije područje. Nikad se ne zna ko će u tom delu policija volšebno privesti, kao što se to desilo pre godinu dana Dejanu Pantiću, bivšem integrisanom policajcu iz Kosovske Mitrovice, kojeg Priština sumnjiči za navodno teško krivično delo „ugrožavanje ustavnog poretka”, a odskora se brani sa slobode.

O Pantiću, koji je uhapšen prošle godine na Jarinju, skoro dve nedelje se ništa nije znalo, pa čak ni predstavnici Euleksa nisu imali informacije gde se on nalazi. To je bio tek početak hapšenja Srba jer je onda usledilo privođenje u Kosovskoj Mitrovici Slađana Trajkovića, takođe bivšeg kosovskog policajca, u mrkloj noći, gde porodica više sati nije mogla da sazna gde se on nalazi. Optužen je za navodni ratni zločin počinjen na teritoriji vučitrnske opštine, odakle je s porodicom, kao i više hiljada Srba, u naletu ekstremnih Albanaca morao da izbegne.

Da prištinske vlasti, posebno Kurti, koji se stavio i u ulogu tužioca i sudije, ne mare za krajnje loš tretman srpskih zatvorenika, potvrđuje i najnoviji slučaj Zorana Kostića (73) iz Prilužja, uglednog domaćina, višedecenijskog privatnog preduzetnika, a kojem srce danas radi sa svega 30 odsto. Na drastične propuste lekara i zatvorskih čuvara, ali i uprave zatvora, međunarodni predstavnici ćute, samim tim dajući Kurtiju vetar u leđa. Kostiću je pre nekoliko dana produžen pritvora za još dva meseca. Albanske sudije ne mare što njegov advokat i rodbina ukazuju da mu je „život o koncu”, nego mu presuđuju po kratkom postupku, ne želeći da prihvate ni kauciju koja je sudu ponuđena.

Nešto pre ovog meseca Zoranu Đokiću iz Peći je potvrđena kazna od 12 godina zatvora za ratni zločin, što je odbrana ocenila kao „duboko pogrešnu i nepravičnu presudu”. Milan Kostić, bratanac Zorana Kostića, inače i predsednik privremenog organa opštine Vučitrn, za „Politiku” je nedavno izjavio da u kosovskim kazamatima leži 78 Srba i oni se uglavnom terete za teška krivična dela, „čija sudbina zavisi isključivo od sudija i lažnih svedoka”. Istog dana u junu ove godine uhapšeni su i Dragan Milović iz Zvečana i Ilija Elezović iz Kosovske Mitrovice, koji je prošlog meseca zbog teške bolesti pušten da se brani sa slobode. U zatvoru u Podujevu je i Dragiša Milenković (51) iz Kišnice kod Gračanice, a hapšenjem Milenkovića „nastavljen je lov na Srbe”, koji se posebno intenzivirao u poslednje dve godine otkako je Kurti seo u stolicu premijera privremene prištinske vlasti.

Hapšenja Srba prelila su se i na Metohiju, na srpske povratnike u opštini Istok, pa je tako u avgustu na prelazu Merdare uhapšen Momir Pantić, predratni načelnik SUP-a u Istoku, a njegovo hapšenje je izvedeno u saradnji s kosovskom obaveštajnom agencijom (KIA). Pantić je i ranije bio na meti kosovskih obaveštajaca, a jednom prilikom, kada je krenuo u posetu prijateljima u Metohiji, na njegov automobil u kojem je bio s prijateljem pucao je nepoznati napadač, sa fantomkom na glavi, ispalivši pet metaka iz pištolja.

Hapšenje Pantića povezuje se sa činjenicom da je imao nameru da preuzme dokumentaciju u vezi s pitanjem njegove imovine u Istoku, ali i 15 hektara zemlje koje ima u Osojanu. Za nepuna 24 sata po hapšenju Pantića, u svojoj kući u selu Ljuboždi uhapšen je povratnik Žarko Zarić, koji se u rodno selo vratio 2017. godine. Uprkos tome što je šest godina s nekolicinom meštana živeo u Ljuboždi i bio na meti napada albanskih ekstremista koji su mu crtali grafite UČK na kući, kamenicama lomili prozore i gađali vrata, Zarić je bio rešen da ostane na svom ognjištu. Očigledno je to i bilo povod za hapšenje, koje je unelo ne samo zabrinutost i strah među malobrojne srpske povratnike u ovom selu, već i među svim povratnicima u opštini Istok, koja od 1999. godine beleži najveći broj Srba koji su se vratili na svoja ognjišta. Mnogi se sećaju i brutalnog hapšenja Bogdana Mitrovića u selu Mušutištu, u opštini Suva Reka, čije je četvoromesečno tamnovanje u zatvoru u Podujevu izazvalo veliku pažnju javnosti.

Advokat Ljubomir Pantović, koji je od 1999. zastupao optužene, prvenstveno u Kosovskoj Mitrovici, „gde je u jednom momentu bilo 30 uhapšenih Srba”, kada su u sudskim većima sedeli isključivo Albanci, kaže da nema podatak koliko je tačno Srba u zatvorima koji se terete za ratni zločin, ali i da je „od 2018, od kada više nema stranaca u kosovskom pravosuđu, pa do 2023. godine osmoro Srba pravnosnažno osuđeno za krivično delo ratni zločin, a najmanje 15 je trenutno okrivljeno za to krivično delo, što u istražnom postupku, što onih kojima je suđenje u toku”.

„U poslednje tri godine sam branio četvoro optuženih za ratni zločin. Nažalost, trojica su osuđena, a četvrtom je suđenje započeto 20. decembra. Sklon sam tome da tvrdim da su svi bili osuđeni i pre podignutih optužnica. Jedan od njih je ovde, posle rata s porodicom živeo 15 godina, radio je u mnogim stranim i kosovskim institucijama, čak i u jednom od kosovskih ministarstva. Provere su pokazivale da nikada nije bio u sukobu sa zakonom. Drugi Srbin je osuđen na 22 godine zatvora u prvom stepenu, a kasnije mu je u žalbenom postupku kazna smanjena na 11 godina, mada nije bilo dokaza u prilog njegove krivice”, kaže za „Politiku” Pantović, navodeći da „su učestala hapšenja na severu Kosova i Metohije”, kao i da „ne postoje spiskovi u pravom smislu te reči, ali da su hapšenja planirana i sprovode se sistematski i sa unapred utvrđenim ciljem”. Kako još advokat Pantović navodi, „verujem da ima namere da se stanovništvo na ovom području zastraši, da neki napuste ovo područje, a da eventualno oni koji nameravaju da se vrate ovde odustanu od te namere”.Antrfile UZ FOTKU ZATVORA

Najozloglašeniji zatvor kod Podujeva

Veliki broj Srba koji su uhapšeni ili osuđeni danas je smešten u zatvoru visokog rizika u Grdovcu kod Podujeva. Iako građen kao moderan objekat, ovaj kazamat među Srbima slovi za najozloglašeniji i u njemu su smešteni optuženi ili osuđeni za teška krivična dela.Antrfile

Masovne presude i optužnice od 2000. godine

Prve istrage, a ubrzo i optužnice za najteža krivična dela, ratni zločin i genocid, protiv Srba na severu Kosmeta krenule su već 2000. godine. U jednom trenutku onim koje su se odnosile na genocid bilo je obuhvaćeno više od 30 Srba. Sudska veća su bila sastavljena isključivo od lokalnih Albanaca, a svi optuženi su proglašavani krivim uz drakonske kazne.

„Srbi su osuđivani na 15 i 20 godina zatvora, a samo u jednom momentu u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici bilo je 42 Srba i nekoliko Roma. Sa hapšenjima i drakonskim kažnjavanjem se nastavilo u svim sudovima na KiM, da bi u jednom momentu Unmik doneo uredbu pod brojem 64/2000, kojom je bilo predviđeno da u sudskim većima stranci moraju da budu u većini. Ubrzo je uredba zaživela, a najveći broj osuđujućih presuda lokalnih sudija je u žalbenim postupcima preinačena u korist optuženih lica. Ušlo se u mirniji period, a gotovo svi okrivljeni su pred sudovima Unmika oslobađani krivične odgovornosti jer su bili hapšeni i optuživani bez dokaza”, navodi Pantović.

Međutim, od 2018. godine, otkad je pravosuđe predato u ruke lokalnih Albanaca, preslikala se situacija iz 2000. godine. Advokat navodi i podatak da je za skoro 19 godina, za vreme Unmika i Euleksa u kosovskim sudovima za ratni zločin pravnosnažno osuđeno samo četvoro Srba, da bi za samo pet godina otkad sude samo Albanci taj broj bio dva puta veći.