„Kartel” radio bez dozvole

Splav „Kartel”, koji je potonuo u noći između subote i nedelje, nije imao dozvolu za plutajući objekat i imao je dva rešenja – jedno o uklanjanju i jedno o izvršenju, rekao je juče Marko Stojčić, gradski urbanista, a prenosi Tanjug. Rešenja su im, kako nezvanično saznajemo, uručena u septembru.

On je istakao da je grad krenuo da izmešta splavove u prestonici na svim pozicijama gde oni nisu ili planirani ili nisu prošli postupak licitacije.

– Aleksandar Šapić već više od godinu dana vrši pritisak kako na sve gradske institucije tako i na republičke da se konačno ovo pitanje razreši, da splavovi budu bezbedni, lepi, da ne ugrožavaju vizure na Kalemegdan, reke – rekao je Stojčić i naglasio da je ovo druga takva opomena za godinu dana, zbog čega bi institucije i celo društvo trebalo da razumeju da je ovo pitanje izuzetno važno i opasno za sve stanovnike i korisnike ovih objekata.

– Što se tiče grada, nemamo nikakve ingerencije u vezi sa ovim plutajućim objektom. Za nas je on nešto što je potrebno ukloniti, zajedno sa nizom plutajućih objekata koji će biti izmešteni, ukoliko ih sami vlasnici ne izmeste – naveo je Stojčić.

A šta će biti sa ovim splavom koga je u potpunosti okružila Sava – još se ne zna. Za sada traje istraga i dok je ona u toku splav ne sme da se dira. Pitanja koliki je splav, za koliko osoba je predviđen, kolika je nosivost konstrukcije mosta koji ga je povezivao sa obalom i koji je tu noć pukao poslali smo Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kada je u novogodišnjoj noći 2022. na 2023. potonuo „Fristajler”, u ovom ministarstvu su nam objasnili da u slučaju da je potonula stvar, u ovom slučaju splav, predmet istrage ili predmet krivičnog dela, postupanje je u nadležnosti pravosudnih organa i Ministarstva unutrašnjih poslova. Tužilaštvo je to koje donosi rešenje i nalaže vlasniku da preduzme neophodne radnje da bi se plutajući objekat izvadio. Neophodno je da vlasnik objekta Lučkoj kapetaniji Beograd podnese zahtev za izdavanje odobrenja za vađenje objekta. U tom zahtevu mora se navesti naziv, mesto gde leži, način i sredstva potrebna za vađenje, dokaz o vlasništvu. Ako su za vađenje splava potrebna naročita nautička i tehnička sredstva i naročita stručnost, a vlasnik ne raspolaže njima, može svoj potonuli objekat da vadi iz vode samo posredstvom privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika koji raspolaže tim sredstvima i stručnošću. Troškove vađenja i čuvanja potonulog objekta snosi vlasnik.

Kako će splav na kraju biti izvađen zavisi mnogo i od njegovog stanja, ali i od stanja na reci. Postoje dva načina. Jedan je uz pomoć dizalice i sajli, a drugi uz pomoć vazdušnih jastuka. Prvi način je klasični, stari, a drugi savremeniji i podrazumeva da se u vazdušne jastuke pomalo upumpava vazduh i splav diže polako.

Ali, ako se u obzir uzme da ni godinu dana posle incidenta na „Fristajleru” on nije izvučen iz vode, pitanje da li će se i kako izvlačiti „Kartel”, koji je prošle godine proširen. Posebno što je zimski period kada vodostaj reke raste, a i što je gotovo ceo splav pod vodom.

U ovom incidentu pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova – Rečne policije, Sektora za vanredne situacije i Žandarmerije izvukli su iz hladne vode i sa splava koji je tonuo oko 145 osoba, uglavnom tinejdžera. Šta je uzrok potonuća splava i šta je prethodilo tuči na objektu, posle čega je usledio „stampedo” gostiju i pucanje mostića preko kojeg su bežali – još nije poznato. Prema jednoj verziji, na splavu je bilo mnogo više ljudi nego što je bilo dozvoljeno, ali se ispituju i druge okolnosti.

Prema rečima nekoliko mladih osoba koje su uspele da izađu pre haosa koji je nastupio, „Kartel” je bio krcat.

– Na splavu nije moglo da se diše, bilo je bučno i između nas nije mogla ni šibica da padne. Od silnog igranja splav kao da se pomerio ispod nas. Videle smo i radnike obezbeđenja koji su pojedine goste molili da napuste objekat, pa smo i mi odlučile da odemo. Bilo je to, srećom, petnaestak minuta pre nego je počeo da tone – kaže jedna od gošći splava, inače tinejdžerka.

Ono što su mnogi primetili tu noć jeste da je bilo dosta dece u alkoholisanom stanju, što je dodatno pitanje za organizatore žurke na kojoj je nastupio sarajevski reper Emin Hadžajlić Cunami. Jer, prema zakonu točenje alkohola maloletnicima je zabranjeno. Naravno, svi znamo da tu odrednicu zakona malobrojni poštuju pa maloletnici bez problema naručuju alkoholna pića i u kafićima i na splavovima. I, nažalost, ne samo alkoholna pića.

Planirano uklanjanje svih splavova sa nekoliko lokacija

Grad je planirao da ukloni sve splavove sa lokacije kod Beogradskog sajma, kod Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović”, zatim one prekoputa Beton hale, odnosno od Brankovog mosta do Ušća. Licitacija za zakup vodnog zemljišta završena je za splavove od Bloka 45 do Bloka 70 na Novom Beogradu i delimično završena za splavove na desnoj obali Dunava. Nova licitacija za preostala mesta na desnoj obali Dunava najverovatnije će biti održana u januaru. Ostalo je još da se uradi licitacija za splavove kod Kule Nebojša, gde je planirano da zainteresovani licitiraju za zakup za pet mesta.