Kako se izboriti s prazničnom euforijom

Sa svih zvučnika u gradu dopire praznična muzika, na sve strane sudaramo se sa sugrađanima koji omamljeni adrenalinom i alkoholom vrludaju gradom pod tovarom šarenih paketa, televizijski dnevnici prekidaju se reklamama u kojima nas banke „zasipaju” kreditima za egzotična novogodišnja putovanja, a stručnjaci našu smanjenu uračunljivost objašnjavaju činjenicom da imamo socijalnu dozvolu da trošimo novac, dižemo kredite i ispisujemo čekove za koje naivno mislimo da nikad neće stići na naplatu. Iako je poslednja nedelja decembra vreme kada novogodišnja euforija dostiže vrhunac, svako ko je prestao da veruje u Deda Mraza, iz iskustva zna da niko nije imun na depresiju koje pada baš u vreme praznovanja i da loši događaji ne gledaju datum u kalendaru kada odluče da nas posete. Međutim, psiholozi ističu da praznici ipak najteže padaju onima koji su između dve Nove godine izgubili blisku osobu ili su se razveli, dobili otkaz ili ostali bez prijatelja.

„Novogodišnji praznici mogu predstavljati izazov za mentalno zdravlje iz više razloga – postoji snažan socijalni pritisak da se osećamo euforično, trošimo novac za poklone, pravimo planove za najluđu noć, uživamo u samom dočeku i sve to ’dokumentujemo’ fotografijama na socijalnim mrežama. U realnosti, mnoge osobe suočile su se sa ličnim gubicima, nisu u finansijskoj mogućnosti da kupuju poklone i nemaju želju da se slikaju za ’Fejsbuk’ ili ’Instagram’. Okidači praznične depresije mogu biti međuljudski odnosi, finansijsko stanje i pojačani fizički zahtevi. Naime, međuljudski odnosi mogu biti stresni, napeti i konfliktni u bilo koje doba godine, ali su tenzije obično povišene oko praznika jer ljudi više vremena provode zajedno. Sa druge strane, ako praznike čekamo sami, to takođe može biti okidač za tužno i melanholično raspoloženje. Pojačano trošenje tokom praznika može pojačati doživljaj stresa, naročito ako osoba jedva sastavlja kraj sa krajem, a važno joj je da kupi poklone svim dragim ljudima. I konačno, kraj decembra najčešće je zahtevan i u fizičkom smislu, jer se rekreativne aktivnosti i dobar san obično zanemaruju, a prioritet postaje trka za novogodišnjim poklonima, organizacijom dočeka ili pripreme za odlazak na putovanje”, ističe psiholog Ana Radovanović.

Iako neke osobe mogu odvojiti više dana ili nedelja za praznični odmor, većina ipak ima samo nekoliko gusto isplaniranih slobodnih dana u koje moraju da smeste posete široj porodici, susrete sa prijateljima, porodične svetkovine ili odlazak na mini-putovanja, a prevelika očekivanja od praznika mogu biti zamka za uvod u prazničnu depresiju. Osim toga, većina osoba iz iskustva zna da su praznična okupljanja rođaka „idealna” prilika da se na porodičnu trpezu iznesu sve stare svađe i nesuglasice, da se umesto predjela služi rasprava oko nasledstva, kao glavno jelo često se servira lik i delo „crne ovce” porodice, a kao desert stižu političke razmirice. Drugim rečima, praznici jesu prilika za razmenu poklona, ljubavi, nežnosti, ali i teških reči koje članovi porodice ili bračni partneri sakupljaju tokom godine.

Ako je odnos u krizi, sve može biti nagazna mina – počev od poklona, preko samog dočeka Nove godine do obilaska rodbine u prazničnim danima, upozorava naša sagovornica. Osim toga, dodatnu nervozu stvara i činjenica da živimo u potrošačkom društvu u kome postoji i snažan socijalni pritisak da za Novu godinu svi moramo da budemo srećni, nasmejani, raspoloženi i imamo zacrtane ciljeve... Zbog toga u poslednjim danima decembra užurbano trčimo od radnje do radnje, kupujemo poklone, kitimo kuću, pravimo zalihe hrane i ponašamo se, što bi rekao Duško Radović, kao da je poslednji dan života a ne stare godine.

Psiholozi upozoravaju da smo unapred sebe osudili na razočaranje ako očekujemo da će nam se život preokrenuti nabolje kada sat otkuca ponoć. Oni podsećaju da život nije romantična komedija i da je neophodno da realistično sagledamo svoje finansije, mogućnosti, ali i očekivanja koje imamo od porodice i prijatelja.