Posmatrač i krađa

Srbe možete za sve da optužite, osim da nisu gostoljubivi. Takva nam je narav. Svako je ovde dobrodošao, pogotovo ako dolazi čista srca. Tada ćemo mu i dušu dati, i upakovati da ponese domu svome. Ali ima onih koji dolaze u našu kuću s nekim čudnim namerama, skrivenim pomislima da zloupotrebe gostoprimstvo i željom da bacaju blato po kući u kojoj su drage volje dočekani. I takvi su nam često dolazili tokom istorije, ali su nekako sami, na kraju, uvek završavali u tom istom blatu. Jer Srbima možete sve da uzmete, osim osećaja za pravdu i slobodu. Takva nam je narav, oni to ne razumeju.

Izvesni gospodin Andreas Šider, predstavnik austrijske Socijaldemokratske partije u Evropskom parlamentu, bio je posmatrač na nedavno održanim izborima u Srbiji. Obilazeći biračka mesta koja je sam birao, nije izneo nijednu primedbu u izbornom danu. Tek potom osuo je drvlje i kamenje po Srbiji, a po povratku u svoju domovinu naveo je čak i da „Aleksandar Vučić guši demokratiju u Srbiji” i da stanovništvo „to više neće tolerisati”. Zato je iz Salcburga komandovao da protesti „budu nastavljeni”. I još dodao da se ne sme tolerisati da se „metode režima u Beogradu šire po Balkanu i destabilizuju region”.

A kada su ga „objektivni” austrijski novinari upitali da li bi za dalji evropski put Srbije bila neophodna promena režima, Šider je ispalio da je „u svakom slučaju potrebna promena politike”, jer zbog Srbije uzbuna mora da zvoni širom Evrope. Austrija poziva na uzbunu širom Evrope! Zbog Srbije! Kao da smo taj loš film već nekad gledali. Samo se glumci menjaju. Ali su podjednako loši. I ne uče ništa iz istorije.

Kako je rekao Šider, „očigledno desetine hiljada imaju utisak da su im izbori pokradeni”, ali zaboravivši da kaže da ima skoro dva miliona onih koji ne misle tako. Njegov istančani, vibrantni osećaj da prepozna „utisak krađe”, ostao mu je verovatno kao uslovni refleks iz nekih ranijih vremena. Mediji mora da su preterivali kada su ga povezivali s nekakvim korupcionaškim aferama. Čudi samo jedno: zašto svoje „utiske o krađi” nije odmah i bez oklevanja sručio direktno u javnost kada je već imao takvu priliku. I, naravno, uz bar neki dokaz za iznete tvrdnje, a ne na bazi nečijih tuđih utisaka.