Deda Miloš se dva puta „vraćao iz mrtvih”

Rekovac – U rekovačkoj opštini gotovo da nema onog ko ne zna za Miloša Stevanovića (84) iz sela Sibnice. „To je onaj što je sahranjivan dva puta“, kažu meštani Rekovca.

– Prvi put, bilo je to pred kraj Drugog svetskog rata... Partizani su me mobilisali 1944, raspoređen sam u 45. diviziju, koja je ratovala na prostorima Bosne. Dok smo vojevali na planini Ozren, komandant nam je rekao da je kod Doboja Pavle Đurišić došao sa 12.000 četnika i da će borba biti teška, jer su brojčano nadmoćniji – priseća se deda Miloš za „Politiku“.

Prema njegovim rečima, četnici su najpre zauzeli tamošnji manastir Kalenić, a potom su uspeli da potisnu partizane.

– Dok sam bio na položaju, gledao sam kako moji saborci ginu. U jednom trenutku poginuo je jedan „zorkaš“, vojnik koji je nosio nemačku pušku „zorku“. A ja sam pao četnicima u ruke. Odveli su me najpre na saslušanje u svoj vrhovni štab, koji je bio u selu Kakmuž, a potom u bolnicu, na prinudni rad – priseća se deda Miloš.

Pošto ga nije bilo među preživelim vojnicima, komandant je njegovoj porodici javio da je poginuo. Miloševa supruga Slavka organizovala je sahranu i pokopala prazan sanduk. A njen suprug je u to vreme u zarobljeništvu dobio tifus.

– Ne znam koliko dugo sam tamo ležao polumrtav. Tek, jednog dana, prenu me rafal mitraljeza. Onda su u bolnicu ušli partizani. Prvo su pomislili da sam i ja četnik, ali sam srećom pri sebi imao partizansku kapu. A onda me je jedan saborac iz Rekovca prepoznao. Od njega sam čuo da moja porodica misli da sam poginuo. Tačno na dan kada su meni davali četrdesetodnevni pomen, rodila mi se ćerka. I baš tog dana stigla vest da sam ja živ. Slavka je našoj kćeri dala ime Slobodanka – priča deda Miloš, dok mu se u očima cakle suze.

Njegova supruga, sin Žarko i kćerke Stojanka i Slobodanka pre pet godina ponovo su ga živog ožalili. Deda Miloš je tada otišao na obližnju planinu Čukara. Odjednom mu je pozlilo, onesvestio se i pao. Ljudi koji su ga pronašli i dovezli u ambulantu u selu Belušić nisu primetili da daje znake života. Jedan od njih otrčao je do kuće Stevanovića i porodici saopštio da je deda Miloš preminuo. Srećom, lekari su uspeli da ga povrate, a ukućani su priredili slavlje povodom još jednog Miloševog „povratka iz mrtvih”.