Da li je Finska u NATO šah-mat Rusiji

Širenje NATO-a ima za cilj da se Ruska Federacija sabije na  istočnim granicama i obalama koje se nalaze u blizini Evrope. Godine 1949. 12 zemalja - Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugalija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države osnovale su alijansu sa sedištem u Londonu.

Tokom Hladnog rata primljene su još četiri zemlje, Grčka i Turska (1952), Zapadna Nemačka (1955) i Španija (1958). Tada je samo Norveška delila kopnenu granicu sa Sovjetskim Savezom dugu 195 km.

Novi svetski poredak

Skoro istovremeni strateški događaji kao što su pad Berlinskog zida (1989), ponovno ujedinjenje Nemačke (1990), raspad Varšavskog pakta i raspad Sovjetskog Saveza (1991) imali su kataklizmički efekat na svetski poredak.

Širenje NATO-a posle hladnog rata za posledicu je donelo potencijalne konfrontacije sa Rusijom. NATO je 1999. godine primio tri bivše članice Varšavskog pakta – Češku (Češku), Mađarsku i Poljsku. Zatim još sedam zemalja – Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija pristupilo je alijansi.

Baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija bile su otcepljene nacije nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Ovaj potez ojačao je prisustvo NATO-a u Baltičkom moru – Danskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji i Crnom moru – Turskoj, Rumuniji i Bugarskoj. NATO je sada stigao do istočnih granica Ruske Federacije preko Letonije i Estonije.

U aprilu 2008. godine, tokom samita NATO-a u Bukureštu, Albanija i Hrvatska su pozvane da započnu pregovore o pridruživanju. Godinu dana kasnije Albanija i Hrvatska su primljene. Crna Gora je 2017. godine postala 29. članica alijanse, a dve godine kasnije joj se pridružila i Severna Makedonija.

Sa Rusijom u zastoju, Sjedinjene Države su se pojavile kao neprikosnoveni lider unipolarnog sveta. Strateško okruženje koje se pojavilo zahtevalo je vešto diplomatsko manevrisanje Rusije. Inicijativa za ekonomsku saradnju koja je imala za cilj integraciju evropskih nacija i zemalja Zajednice nezavisnih država bila je najpogodnija da osujeti rastuću privlačnost NATO-a u regionu. Sa ogromnim energetskim resursima na raspolaganju i zavisnošću cele Evrope, Rusija je mogla da predvodi obostrano koristan konzorcijum.

Buđenje ruskog medveda

U avgustu 2008. izvršena je invazija na Gruziju, a njene dve provincije Južna Osetija i Abahazija su 'oslobođene'. U martu 2014. Rusija je „anektirala“ Krim. Istovremeno, u regionu Donbasa je započeo pokret separatista, koji je osam  kasnije doveo do sadašnjeg sukoba. Ruska operacija u Ukrajini izazvala je nalet finskog i švedskog javnog mnjenja ka pridruživanju alijansi. Vojne intervencije u susedstvu samo su ubrzale migraciju manjih država ka NATO.

Proces članstva za Finsku i Švedsku je ubrzan kako bi se demonstrirala kolektivna volja i prkos NATO-a Putinu, ali NATO je dovoljno oprezan prema sličnoj hitnosti u slučaju Ukrajine. Prihvatanje Ukrajine usred sukoba koji je u toku bilo bi jednako oružanoj intervenciji NATO-a prema članu 5 njegove povelje o kolektivnoj odbrani.

Šah-mat Rusiji

Prijem Finske u NATO će sigurno uticati na ruske strateške interese, jer ima 1340 km dugu granicu o kojoj treba da brine i njen prolazak do Sankt Peterburga kroz Finski zaliv kojim dominiraju Finska i Estonija. Ruski interesi u Baltičkom moru su ozbiljno pogođeni jer su sve zemlje sada članice NATO-a bez Švedske (za sada). Ruska eksklava Kalinjingrad, koja ima silose za nuklearne balističke rakete kratkog dometa, opkoljena je sa svih strana.

Situacija je podjednako nestabilna i u Crnom moru. S obzirom da su Turska, Bugarska i Rumunija već članice NATO-a, a Ukrajina i Gruzija čekaju, sličan strateški nedostatak čeka Rusiju. Iako je aneksijom Krima, Sevastopolja, Azovskog mora i većeg dela crnomorske obale od Ukrajine, Rusija je poboljšala svoje prisustvo i položaj, Turska zahvaljujući kontroli ulaska u Crno more preko Bosforskog moreuza i Dardanela – na oba kraja Mramorno more koje kontroliše Turska – još uvek daje prednost

Kakav god da je ishod rusko-ukrajinskog rata, prijem Ukrajine i Gruzije u NATO je pitanje vremena. Rusija će morati da deli svoje kopnene granice sa Norveškom, Finskom, Estonijom, Ukrajinom i Gruzijom.