Да ли је Финска у НАТО шах-мат Русији

Ширење НАТО-а има за циљ да се Руска Федерација сабије на  источним границама и обалама које се налазе у близини Европе. Године 1949. 12 земаља - Белгија, Канада, Данска, Француска, Исланд, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португалија, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе основале су алијансу са седиштем у Лондону.

Током Хладног рата примљене су још четири земље, Грчка и Турска (1952), Западна Немачка (1955) и Шпанија (1958). Тада је само Норвешка делила копнену границу са Совјетским Савезом дугу 195 км.

Нови светски поредак

Скоро истовремени стратешки догађаји као што су пад Берлинског зида (1989), поновно уједињење Немачке (1990), распад Варшавског пакта и распад Совјетског Савеза (1991) имали су катаклизмички ефекат на светски поредак.

Ширење НАТО-а после хладног рата за последицу је донело потенцијалне конфронтације са Русијом. НАТО је 1999. године примио три бивше чланице Варшавског пакта – Чешку (Чешку), Мађарску и Пољску. Затим још седам земаља – Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија приступило је алијанси.

Балтичке државе Естонија, Летонија и Литванија биле су отцепљене нације некадашњег Совјетског Савеза. Овај потез ојачао је присуство НАТО-а у Балтичком мору – Данској, Немачкој, Пољској, Естонији, Летонији и Литванији и Црном мору – Турској, Румунији и Бугарској. НАТО је сада стигао до источних граница Руске Федерације преко Летоније и Естоније.

У априлу 2008. године, током самита НАТО-а у Букурешту, Албанија и Хрватска су позване да започну преговоре о придруживању. Годину дана касније Албанија и Хрватска су примљене. Црна Гора је 2017. године постала 29. чланица алијансе, а две године касније јој се придружила и Северна Македонија.

Са Русијом у застоју, Сједињене Државе су се појавиле као неприкосновени лидер униполарног света. Стратешко окружење које се појавило захтевало је вешто дипломатско маневрисање Русије. Иницијатива за економску сарадњу која је имала за циљ интеграцију европских нација и земаља Заједнице независних држава била је најпогоднија да осујети растућу привлачност НАТО-а у региону. Са огромним енергетским ресурсима на располагању и зависношћу целе Европе, Русија је могла да предводи обострано користан конзорцијум.

Буђење руског медведа

У августу 2008. извршена је инвазија на Грузију, а њене две провинције Јужна Осетија и Абахазија су 'ослобођене'. У марту 2014. Русија је „анектирала“ Крим. Истовремено, у региону Донбаса је започео покрет сепаратиста, који је осам  касније довео до садашњег сукоба. Руска операција у Украјини изазвала је налет финског и шведског јавног мњења ка придруживању алијанси. Војне интервенције у суседству само су убрзале миграцију мањих држава ка НАТО.

Процес чланства за Финску и Шведску је убрзан како би се демонстрирала колективна воља и пркос НАТО-а Путину, али НАТО је довољно опрезан према сличној хитности у случају Украјине. Прихватање Украјине усред сукоба који је у току било би једнако оружаној интервенцији НАТО-а према члану 5 његове повеље о колективној одбрани.

Шах-мат Русији

Пријем Финске у НАТО ће сигурно утицати на руске стратешке интересе, јер има 1340 км дугу границу о којој треба да брине и њен пролазак до Санкт Петербурга кроз Фински залив којим доминирају Финска и Естонија. Руски интереси у Балтичком мору су озбиљно погођени јер су све земље сада чланице НАТО-а без Шведске (за сада). Руска ексклава Калињинград, која има силосе за нуклеарне балистичке ракете кратког домета, опкољена је са свих страна.

Ситуација је подједнако нестабилна и у Црном мору. С обзиром да су Турска, Бугарска и Румунија већ чланице НАТО-а, а Украјина и Грузија чекају, сличан стратешки недостатак чека Русију. Иако је анексијом Крима, Севастопоља, Азовског мора и већег дела црноморске обале од Украјине, Русија је побољшала своје присуство и положај, Турска захваљујући контроли уласка у Црно море преко Босфорског мореуза и Дарданела – на оба краја Мраморно море које контролише Турска – још увек даје предност

Какав год да је исход руско-украјинског рата, пријем Украјине и Грузије у НАТО је питање времена. Русија ће морати да дели своје копнене границе са Норвешком, Финском, Естонијом, Украјином и Грузијом.