Čurkin za zatvaranje Haškog suda

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 14. oktobra – Rusija poziva Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju da na vreme završi razmatranje započetih procesa i da na vreme završi svoj rad, rekao je sinoć na plenarnom zasedanju 63. sesije Generalne skupštine OUN posvećenom Ruandi Vitalij Čurkin, stalni predstavnik Rusije u Njujorku.„Najvažniji zadatak tribunala je da na vreme završi procese protiv rukovodilaca koji su optuženi da su odgovorni za izvršene zločine”, rekao je Čurkin. On je dodao da ostali slučajevi moraju biti predati nacionalnim zakonodavstvima država, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti OUN 1503 i 1534.

Čurkin je istakao da rukovodstvo Haškog tribunala u poslednje vreme ispušta iz vida vremenski okvir rada tog sudskog organa.

Delegacija Rusije se u junu ove godine obratila Savetu bezbednosti OUN sa zahtevom da se svi postojeći postupci predaju nacionalnim sudovima, a da se od 2009. ne pokreću novi.

Na sinoćnjem zasedanju Generalne skupštine ruski predstavnik je podsetio da je od osnivanja dva tribunala prošlo 14 godina i da u Ruandi i državama stvorenim na teritorijama bivše Jugoslavije funkcionišu samostalni sudski sistemi. Zato nema nikakve osnove za nepoštovanje suverenog prava tih država da koriste nacionalno pravosuđe, tim pre što te države izjavljuju da su spremne da samostalno sude optuženima.

Čurkin je istakao i da je tribunal za Ruandu dostigao određeni stepen progresa po pitanju završetka svoje delatnosti, dok u izveštaju tribunala za bivšu Jugoslaviju ne samo da se ništa ne govori o merama za završetak rada, nego se čak i ne navode statistički podaci o delima koja se nalaze u sudu na razmatranju.„Predlažemo da se donese odluka Saveta bezbednosti da tribunal ne može da počinje sudske procese posle 1. januara 2009. godine”, rekao je ruski diplomata ne propustivši da podseti da Rusija ima dosta razloga da sumnja u nepristrasnost suda, posebno posle oslobađanja Ramuša Haradinaja, optuženog za mučenja i masovna ubistva srpskog stanovništva.„Prvi put u istoriji međunarodnog pravosuđa svedoci u tom delu bili su podvrgnuti neprikrivenim ucenama i zastrašivanju, a često su i fizički uklanjani. Porazno je što su takva dejstva izvršavana u atmosferi potpune nekažnjivosti, bez obzira na prisustvo međunarodnih snaga na Kosovu, rekao je Čurkin zaključivši da će to ostati neizbrisiva crna mrlja na reputaciji Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju.