Armstrong kao dar za vek „Đira”

Amerikanac Lens Armstrong (37) neočekivani je dar jednoj od najuglednijih biciklističkih trka na svetu „Kroz Italiju”, koja se dogodine vozi 92. put, a slavi vek postojanja. Njegova odluka da se vrati na drum posle pauze od 2005. dočekana je s oduševljenjem, ali organizatori popularnog „Đira” nisu mogli ni da sanjaju da će najbolji biciklista svih vremena da bude svojevrsni ukras trke na njenu stogodišnjicu i to kao – debitant.

Rekordni sedmostruki uzastopni pobednik najčuvenijeg nadmetanja na svetu Trke „Oko Francuske” (1999-2005), svetski šampion u drumskoj trci (1993), osvajač bronzane olimpijske medalje na hronometar na Igrama u Sidneju (2000), učesnik Trke „Kroz Španiju”, popularne „Vuelte”, na kojoj ima dve pobede u etapama, začudo nikada nije vozio na Apeninskom poluostrvu. Da jeste, možda bi potukao rekorde Italijana Alfreda Binde, Fausta Kopija i Belgijanca Edija Merksa, koji su trijumfovali po pet puta, ali za prvenac Armstrongu nije kasno ni na pragu pete decenije života. Uostalom, motiv njegovog povratka je da i osmi put prođe Jelisejskim poljima u Parizu s čašom šampanjca u ruci, a Trka „Kroz Italiju” bi trebalo da bude glavni test njegovih moći, jer je ona svojevrsno predvorje Trke „Oko Francuske”, koja dogodine počinje 4. jula, i takođe traje tri nedelje (9-31. maj).

Nisu se često dešavali trijumfi u istoj godini i na „Điru” i na „Tur d` Fransu”. To je kao kada se u tenisu pobedi na „Rolan Garosu” i Vimbldonu što je ove sezone učinio Španac Rafael Nadal, a pre njega još čuveni Šveđanin Bjern Borg 1980. Na dvostruku krunu u biciklizmu se čeka od 1998. Slava je pripala nesrećnom Italijanu Marku Pantaniju, koji je pre četiri godine umro od prevelike doze kokaina.

Čelična snaga Armstrongove volje je dokazana i onda kada je pobedio rak testisa. Njegova namera nije povratak radi povratka i ne treba sumnjati da će od prve trke, u Australiji (20-25. januar), postepeno ulaziti u formu kako, kada dođu najveća iskušenja, ne bi stavljao ugled na kocku. Inače, Međunarodna biciklistička federacija (UCI) progledala mu je kroz prste, budući da je po njenim pravilima mogao da se takmiči tek od 1. februara zbog antidoping programa od pola godine za povratnike.

Već je poznato da je njegov novi tim kazahstanska Astana s kojom još dve godine ugovor ima Španac Alberto Kontador, pobednik „Đira” lane. Ko zna, možda bi španski biciklista u naponu forme ponovio Pantanijev podvig da je Astani dozvoljeno da učestvuje u Francuskoj, ali nije zbog ogrezlosti u dopingovanje.

Kada je objavljeno da će Armstrong u Astanu, Kontadoru nije bilo pravo što bi od prve violine možda spao na prvog vodonošu. Javno se pobunio, pretio i odlaskom, ali je sada promenio ploču. „Jasno mi je da će Armstrongu uvek da bude posvećena najveća pažnja medija. Moje je da vozim i da se borim s tim na bicikli”.

Armstrong je u izjavi za milanski sportski dnevni list „Gazetu delo Sport” (jedan od njegovih urednika je bio pokretač trke 1909, po ugledu na „Tur d` Frans, koji se vozi od 1905) naveo nekoliko razloga za debi na „Điru”. Jedan od njih je i trijumf, a drugi je zahvalnost Italiji

– Ta zemlja me je primila dok sam još bio nepoznati mladi biciklista – prisetio se Armstrong, koji je jednu od prvih pobeda u etapi ostvario na jednonedeljnoj trci kroz Lombardiju 1992 (to takmičenje je prošle godine dobilo koeficijenat 2,2 u kategorizaciji UCI, koji ima i Trka „Kroz Srbiju”).

Najzadovoljniji odlukom američkog bicikliste bio je Anđelo Comenjan, menadžer kompanije „RCS sport sajkling” koja organizuje „Điro”.

– I kada je Armstrong 2005. rekao zbogom biciklizmu, naše prijateljstvo nije prekinuto. Ove godine, u čestim razgovorima, predosetio sam njegovu želju za povratkom. To se i obistinilo njegovim učešćem u trci na 100 milja mauntinbajkom u Koloradu u avgustu. Bio je drugi, ali je prosto leteo. Naši kontakti su nastavljeni i 29. septembra, u Teksasu, gde živi, pozvao sam ga da učestvuje na „Điru” – ispričao je Comenjan, ističući da će Armstrongovo učešće biti obeleženo akcijom borbe protiv raka.

 -----------------------------------------------------------

 
Niko kao Merks

 Trijumfe na Trci „Oko Francuske” i Trci „Kroz Italiju” u istoj godini ostvarilo je sedam biciklista, a najviše, tri puta, Belgijanac Edi Merks. Mogao je da ga dostigne Španac Migel Indurain, koji je u Francuskoj neprestano pobeđivao od 1991. do 1995, ali je titule objedinio samo 1992. i 1993, kada je i jedini put pobedio na Apeninima. Italijan Fausto Kopi je pred domaćom publikom trijumfovao pet puta (1940, kada „Tur” nije održan zbog rata, 1947, 1949, 1952, 1953), a „duplu krunu” je osvojio 1949. i 1952, što su mu i jedini trijumfi u Francuskoj. Lista dvostrukih pobednika u istoj godini izgleda ovako:

Fausto Kopi (Italija)         1949, 1952.

Žak Anketil (Francuska)    1964.

Edi Merks (Belgija) 1970, 1972, 1974.

Bernar Ino (Francuska)      1982.

Stiven Rouč (Irska) 1987.

Migel Indurain (Španija) 1992, 1993.

Marko Pantani (Italija)     1998.