Армстронг као дар за век „Ђира”

Американац Ленс Армстронг (37) неочекивани је дар једној од најугледнијих бициклистичких трка на свету „Кроз Италију”, која се догодине вози 92. пут, а слави век постојања. Његова одлука да се врати на друм после паузе од 2005. дочекана је с одушевљењем, али организатори популарног „Ђира” нису могли ни да сањају да ће најбољи бициклиста свих времена да буде својеврсни украс трке на њену стогодишњицу и то као – дебитант.

Рекордни седмоструки узастопни победник најчувенијег надметања на свету Трке „Око Француске” (1999-2005), светски шампион у друмској трци (1993), освајач бронзане олимпијске медаље на хронометар на Играма у Сиднеју (2000), учесник Трке „Кроз Шпанију”, популарне „Вуелте”, на којој има две победе у етапама, зачудо никада није возио на Апенинском полуострву. Да јесте, можда би потукао рекорде Италијана Алфреда Бинде, Фауста Копија и Белгијанца Едија Меркса, који су тријумфовали по пет пута, али за првенац Армстронгу није касно ни на прагу пете деценије живота. Уосталом, мотив његовог повратка је да и осми пут прође Јелисејским пољима у Паризу с чашом шампањца у руци, а Трка „Кроз Италију” би требало да буде главни тест његових моћи, јер је она својеврсно предворје Трке „Око Француске”, која догодине почиње 4. јула, и такође траје три недеље (9-31. мај).

Нису се често дешавали тријумфи у истој години и на „Ђиру” и на „Тур д` Франсу”. То је као када се у тенису победи на „Ролан Гаросу” и Вимблдону што је ове сезоне учинио Шпанац Рафаел Надал, а пре њега још чувени Швеђанин Бјерн Борг 1980. На двоструку круну у бициклизму се чека од 1998. Слава је припала несрећном Италијану Марку Пантанију, који је пре четири године умро од превелике дозе кокаина.

Челична снага Армстронгове воље је доказана и онда када је победио рак тестиса. Његова намера није повратак ради повратка и не треба сумњати да ће од прве трке, у Аустралији (20-25. јануар), постепено улазити у форму како, када дођу највећа искушења, не би стављао углед на коцку. Иначе, Међународна бициклистичка федерација (УЦИ) прогледала му је кроз прсте, будући да је по њеним правилима могао да се такмичи тек од 1. фебруара због антидопинг програма од пола године за повратнике.

Већ је познато да је његов нови тим казахстанска Астана с којом још две године уговор има Шпанац Алберто Контадор, победник „Ђира” лане. Ко зна, можда би шпански бициклиста у напону форме поновио Пантанијев подвиг да је Астани дозвољено да учествује у Француској, али није због огрезлости у допинговање.

Када је објављено да ће Армстронг у Астану, Контадору није било право што би од прве виолине можда спао на првог водоношу. Јавно се побунио, претио и одласком, али је сада променио плочу. „Јасно ми је да ће Армстронгу увек да буде посвећена највећа пажња медија. Моје је да возим и да се борим с тим на бицикли”.

Армстронг је у изјави за милански спортски дневни лист „Газету дело Спорт” (један од његових уредника је био покретач трке 1909, по угледу на „Тур д` Франс, који се вози од 1905) навео неколико разлога за деби на „Ђиру”. Један од њих је и тријумф, а други је захвалност Италији

– Та земља ме је примила док сам још био непознати млади бициклиста – присетио се Армстронг, који је једну од првих победа у етапи остварио на једнонедељној трци кроз Ломбардију 1992 (то такмичење је прошле године добило коефицијенат 2,2 у категоризацији УЦИ, који има и Трка „Кроз Србију”).

Најзадовољнији одлуком америчког бициклисте био је Анђело Цомењан, менаџер компаније „РЦС спорт сајклинг” која организује „Ђиро”.

– И када је Армстронг 2005. рекао збогом бициклизму, наше пријатељство није прекинуто. Ове године, у честим разговорима, предосетио сам његову жељу за повратком. То се и обистинило његовим учешћем у трци на 100 миља маунтинбајком у Колораду у августу. Био је други, али је просто летео. Наши контакти су настављени и 29. септембра, у Тексасу, где живи, позвао сам га да учествује на „Ђиру” – испричао је Цомењан, истичући да ће Армстронгово учешће бити обележено акцијом борбе против рака.

 -----------------------------------------------------------

 
Нико као Меркс

 Тријумфе на Трци „Око Француске” и Трци „Кроз Италију” у истој години остварило је седам бициклиста, а највише, три пута, Белгијанац Еди Меркс. Могао је да га достигне Шпанац Мигел Индураин, који је у Француској непрестано побеђивао од 1991. до 1995, али је титуле објединио само 1992. и 1993, када је и једини пут победио на Апенинима. Италијан Фаусто Копи је пред домаћом публиком тријумфовао пет пута (1940, када „Тур” није одржан због рата, 1947, 1949, 1952, 1953), а „дуплу круну” је освојио 1949. и 1952, што су му и једини тријумфи у Француској. Листа двоструких победника у истој години изгледа овако:

Фаусто Копи (Италија)         1949, 1952.

Жак Анкетил (Француска)    1964.

Еди Меркс (Белгија) 1970, 1972, 1974.

Бернар Ино (Француска)      1982.

Стивен Роуч (Ирска) 1987.

Мигел Индураин (Шпанија) 1992, 1993.

Марко Пантани (Италија)     1998.