Ljudi i dalje ne veruju u genetsko modifikovanu hranu

Trideset godina nakon što je paradajz postao prvi genetski modifikovani proizvod (GMO) koji se prodaje u Sjedinjenim Državama mnogi ljudi su i dalje skeptični prema GMO. U istraživanju Pev Research Center iz 2020. godine samo 27 odsto Amerikanaca je reklo da smatra da je genetski modifikovana hrana bezbedna za jelo, dok je 38 odsto reklo da nije bezbedna, a 33 odsto nije sigurno.

To nije samo američki fenomen. Na Filipinima, na primer, aktivisti protestuju zbog proizvodnje zlatnog pirinča, vrste genetski modifikovanog pirinča koji je prvi put ubran u velikom obimu prošle godine. Za razliku od običnog pirinča, zlatni pirinač je konstruisan da sadrži beta karoten, dodatak koji je namenjen za sprečavanje nedostatka vitamina A i rezultirajućeg gubitka vida. Ali protivnici tvrde da pirinač nije prošao adekvatna testiranja i da postoje sigurniji i zdraviji načini da ljudi konzumiraju vitamin A.

Zlatni pirinač je samo najnoviji primer u dugoj istoriji osećanja antigenetski modifikovanih organizama (GMO). Tokom godina, demonstranti su uništavali polja na kojima su zasađeni genetski modifikovani usevi i marširali ulicama da kritikuju kompanije koje proizvode GMO. Čini se da veliki deo zabrinutosti javnosti potiče od straha da bi uređivanje gena moglo da unese novu toksičnost u staru hranu, učiniti hranu alergenom ili dovode do genetskih mutacija koje izazivaju bolesti kod ljudi koji jedu ove izmenjene biljke ili životinje. Razotkrivena istraživanja na životinjama iz 1990-ih takođe su navela neke ljude da veruju da jedenje genetski modifikovane hrane dovodi do oštećenja organa.

Iako američka administracija za hranu i lekove (FDA), američko Ministarstvo poljoprivrede i američka agencija za zaštitu životne sredine kažu da je GMO hrana bezbedna mnogi ljudi ostaju oprezni prema GMO proizvodima, prenosi „Tajms“.