Mir Božiji, Hristos se rodi!

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Božić. Ovaj najradosniji praznik jeste dan rođenja Isusa Hrista, koji se ovaplotio i postao čovek. Ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja, a zatim se praznuje tri dana.

Domaćin i ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe, prima se nafora i ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!”, i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!” , i tako sve od Božića do Bogojavljenja.

Rano pre podne u kuću dolazi položajnik, koji podseća na Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i poklonili se novorođenom Isusui koji na Božić i cele godine donosi sreću u kuću. On pozdravi dom i ukućane, odlazi do šporeta, džara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica; Koliko varnica toliko parica (novca); Koliko varnica toliko u toru ovaca; Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca; Koliko varnica, toliko gusaka i piladi; A najviše zdravlja i veselja; Amin, Bože daj!”

Domaćica posluži položajnika vinom i drenom i daruje ga simboličnim poklonom. Kasnije se svi ukućani posluže vinom i drenom i lome česnicu koju je napravila domaćica. Ona je mesi rano ujutro i u testo stavlja novčić, grančicu badnjaka i dren. Iznosi se na sto je je postavljena božićna trpeza. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem da okadi celu kuću. Peva se božićni tropar i čita se „Oče naš”. Onda se česnica okreće kao slavski kolač i lomi na onoliko delova koliko ima ukućana.

Na sajtu SPC navodi se i da je „rođenje Bogomladenca najavila zvezda, kojom su se rukovodili mudraci bila je, u stvari, jedna posebna pojava (pojavivši se, po svetom Dimitriju Rostovskom, još na Blagovesti). Sveti Teofilakt Ohridski veli: ’Kada iđahu mudraci, iđaše i zvezda, kada oni odmaraše, ona stajaše.’ Nijedno nebesko telo se ne kreće iz pravca sever-jug (pravac Jerusalim-Vitlejem) već samo istok-zapad, stoga Vitlejemsku zvezdu i ne treba objašnjavati prirodnim putem, astronomijom. Dolazak mudraca od istoka samo je dokaz da su Mesiju očekivali svi narodi, a ne samo Jevreji, i da je Mesija došao da spase sve ljude o čemu govori psalmopojac David, proroci Isaija i Mihej, kao i apostol Pavle u poslanici Rimljanima. Simvolika rođenja Bogomladenca Hrista na popis stanovništva sazvanog na zahtev cara, jeste da će i Hristos, Car slave, popisati u Knjigu Života, Knjigu Jagnjetovu, sve verne podanike svoje.”