Španija priznaje kosovski pasoš, ali ne i državu

U dokumentu Evropske unije o priznavanju putnih isprava trećih zemalja navodi se da je Španija priznala kosovski pasoš, ali da to ne znači priznavanje državnosti Kosova i Metohije.

Prethodno je tzv. zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi saopštio da je Madrid priznao pasoše Prištine.

Odluka o priznavanju kosovskih pasoša doneta je 1. januara. „Španija od 1. januara 2024. priznaje pasoše koje je izdalo Kosovo. Ova promena ni na koji način ne predstavlja zvanično priznanje Kosova”, navodi se u dokumentu.

Španija je među pet država članica Evropske Unije koje ne priznaju lažnu državu Kosovo.

I španski list „El Periodiko” konstatuje da je vlada u Prištini priznanje kosovskih pasoša u Madridu proslavila na društvenim mrežama, te da je Bisljimi „proslavio kao „dobru vest” da je nestala „prepreka” nepriznavanju zvaničnih kosovskih pasoša na španskim graničnim kontrolama”.

To je, konstatuje španski list, „paradoksalna dihotomija u koju je odnos između Španije i Kosova ušao početkom godine zbog otvaranja šengenskog prostora za građane Kosova, odlukom EU”. „Uporedite elokvenciju iskazanu ove subote u Prištini, sa tišinom koja ostaje u Madridu. Ministarstvo spoljnih poslova Španije nije komentarisalo ovo pitanje, a izvori iz tog resora – na čelu sa ministrom Hoseom Manuelom Albaresom – za sada su se ograničili na to da ne uskraćuju priznavanje kosovskih putnih isprava, ali napominju da je Španija i dalje jedna od pet zemalja EU koja ne priznaje Kosovo”, piše „El Periodiko”.

Španija, podseća, i dalje zvanično Kosovo smatra autonomnom pokrajinom Srbije, kao i Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar.

Ipak, konstatuje  da „unutar paradoksa postoje paradoksi”, pa je tako Albin Kurti, iako Španija ne priznaje Kosovo, primljen u Madridu i Granadi, tokom poslednja dva putovanja u Španiju, a u novembru 2022. došao je čak na sastanak Socijalističke internacionale, kojim je predsedavao Pedro Sančez, a tom prilikom ga je primio i „lični španski prijatelj”, bivši generalni sekretar Natoa Havijer Solana. „Predstavnici Kosova otišli su u Španiju kao zvanična delegacija u Parlamentarnoj skupštini Natoa, takođe u novembru 2022. A u oktobru 2023. predstavnici kosovske vlasti su došle na Samit evropskih lidera održan u Granadi, pod španskim predsedavanjem Evropskom unijom. Naravno, nisu dočekani sa himnom i zastavom”, podseća list.

Takođe, slobodno kretanje građana Kosova između granica evropskih zemalja šengenskog prostora promovisao je i slavio Đuzep Borelj, visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, i najveća ličnost koju Španija ima u EU.

List navodi i da je 22.000 španskih vojnika učestvovalo u misiji Nato Kfor za očuvanje bezbednosti Kosova, što nije paradoksalno, ali je deo objašnjenja „ispanofilske strasti” koja se oseća u toj zemlji. „Da li će ovo otvaranje postati podsticaj za otvaranje kancelarije – u nedostatku diplomatskog poslanstva – za Kosovo u Madridu, nešto je o čemu će se na kraju odlučiti ove godine. Za kosovske vlasti, priznanje Španije je ključno pitanje njihove spoljne politike. U strateškom okviru definisanom ruskom invazijom na Ukrajinu i stanjem napetosti između Zapadne Evrope i Moskve, ali i u ravnoteži stabilnosti na Balkanu, Kosovo je ključno mesto, linija trvenja između uticaja Nato alijanse i ruskog zavođenja susedne Srbije”, zaključuje „El Periodiko”.