Patrijarh sa Srbima u getu

„Nemojte nas se odreći. Sve dok god imamo jaku podršku crkve, mi smo jaki i imamo nadu u opstanak – bez obzira na to koliko je bilo teško”, poručila je profesorka Olivera Radić patrijarhu srpskom Porfiriju tokom posete Orahovcu. Ona je pouzdani svedok svoga geta, zna gotovo svaku muku, radost i čoveka ovog kraja. Taj mikrosvet, zatvoren do besmisla živi i trpi među crkvama, vinogradima i vinima.

„Ovaj božji narod i ova deca vas punim srcem dočekuju. Vaš dolazak je dodatno ohrabrenje i obaveza da opstanu na putu Hristovom, svoji na svome”, rekao je vladika raško-prizrenski Teodosije tokom dočeka u orahovačkoj crkvi koja se obnavlja.

Patrijarh je iz Pećke patrijaršije – sa vrha duhovnosti i kulture – stigao u izolovanu zajednicu koja grčevito traži rešenja da preživi i opstane. Taj kratki put je osnova njegove misije, jer je on prvi srpski patrijarh koji u sadašnjem zgusnutom vremenu, na svim nivoima, može preći često nepremostive prepreke, između moćnih i nemoćnih, sirotih i bogatih, zatvorenih i slobodnih.

„Ako se trudimo da razumemo jedni druge, da grlimo jedni druge, da praštamo jedni drugima – onda je to istinska snaga i lepota koja dopire do Boga”, rekao je patrijarh Porfirije i dodao da se iz Hrama Uspenja Presvete Bogorodice „uzdizala molitva za ceo svet, a naročito za one sa kojima živimo”. On se setio poznate pesme koju o gradu i životu peva devojčica Pavlina Radovanović i tako pronosi glas ljubavi i obnove celog kraja. „Prošetao je sa nama ulicama Orahovca i video je realnu sliku pravog geta i život preostalog naroda. Obećao je da će crkva otkupiti stari konak Pećke patrijaršije sa kućom koja je u vlasništvu jednog našeg raseljenog Srbina”, priča Pavlinina mama Velinka Radovanović.

Orahovac i Velika Hoča, dve male izolovane zajednice sa ogromnim brojem žrtava i životom koji im je nametnuo podele, nepravde i unutrašnju gorčinu, uprkos svemu daju ključne odgovore i imaju uspešnije pojedince u raznim životnim oblastima nego mnogo veće sredine.

U mestu sa mnogo lepih crkava, gde je manastir Zočište, gde je slikao i svoja dela ostavio Zograf Longin, najbolji živopisac iz doba osmanskog ropstva, danas stvara slikar Miroslav Šavelić. „Za crkvenu umetnost je od velikog značaja kada imate privilegiju da vas posete velikodostojnici pomesne crkve. Svedočanstvo same posete je odgovor da imamo vrednost i u hrišćanskom umetničkom pogledu”, smatra Šavelić, koji slika Crkvu Svete Ane u školskom dvorištu u Velikoj Hoči i pokazuje oltarsku Bogorodicu sa Bogomladencem.

Ovdašnji sveštenik Milan Stojković, čovek večitog osmeha, patrijarhovu posetu vidi kao trenutak u kom je „Velika Hoča ponovo dobila onu staru slavu koju je imala. Patrijarh je pažljivo i strpljivo saslušao svakog meštanina. Dao je i predloge o nekim rešenjima, kako bi se poboljšao život ljudi. Obradovana su deca darovima njegove svetosti.”

Prošlu godinu je u Velikoj Hoči obeležila drama u vezi sa zaplenom 40.000 litara vina i 10.000 litara rakije porodici Petrović. Kosovske vlasti su, uz primenu sile, odnele njihov trud, a Srđan Petrović je sa svojom porodicom, silom prilika, postao najpoznatiji srpski vinar. Uprkos svemu, on nije stao, nastavio je da radi. „Dolazak patrijarha budi radost, ali i veću odgovornost da budemo bolji kao ljudi, kao domaćini i kao vinogradari. Njegova ljubav prema nama je vrlo uočljiva kada je danas, u teškim vremenima, sa nama i uz nas.