Kao da su se otvorila vrata pakla

Rusija ide napred a situacija na bojnom polju nikada nije bila tako opasna, kažu borci Oružanih snaga Ukrajine. Prema tvrdnjama vojnika poslednjih meseci bilo je mnogo ranjenih. Neke je samo čudo sprečilo da umru. „Kao da su se vrata pakla otvorila“, priznaje jedan od njih, piše „Njujork tajms”.

Ukrajinske trupe duž većeg dela linije fronta od hiljadu kilometara zvanično su u defanzivi. Samo na jugu kod Hersona i dalje nastavljaju brutalni juriš preko Dnjepra.

Ali borbe nisu jenjavale i sada ruske trupe kreću u ofanzivu.

Zauzimanje sela Rabotino na jugoistoku Zaporoške oblasti postalo je granica za ukrajinske oružane snage. Ukrajinske trupe od letos nisu mogle da napreduju od ovog mesta. Proboja nije bilo.

Sada ruske jedinice svakodnevno napadaju rovove oko Rabotina. Prema rečima komandanta, ukrajinske trupe pokušavaju da odmah izvrše kontranapad ako izgube tlo pod nogama.

„To je kao igra ping-ponga“, kaže vođa voda Nacionalne garde sa pozivnim znakom „Tablet“.

„Parče zemlje površine 100 do 200 metara stalno menja ruke.”

Ukrajinski vojnici i komandanti intervjuisani poslednjih nedelja duž širokog dela centralnog i istočnog fronta priznali su da su ruski napadi postali toliko intenzivni da delovanje blizu linije fronta nikada nije bilo opasnije.

Rusija se poslednjih dana fokusirala na bombardovanje velikih gradova u Ukrajini kako bi iscrpila civilno stanovništvo.

Pored toga, tokom nekoliko nedelja, njene kopnene snage su pokrenule seriju napada kako bi povratile teritoriju izgubljenu prošlog leta i zauzele vredna uporišta na istočnom frontu.

Vojnici navikli na rusku artiljerijsku vatru kažu da ih je od marta pogodila nova razorna sila: klizne bombe. Ova punjenja eksploziva od pola tone se lansiraju iz aviona i čak prodiru u podzemne bunkere.

Lansiraju ih po dve, četiri, po osam na sat“, kaže 27-godišnji „Mačak“ iz 14. brigade Nacionalne garde „Črvena kalina“.

„Osećaš se kao da je avion pao na tebe. Kao da su se vrata pakla otvorila," kaže ovaj ukrajinski vojnik.

Oštećenja od kliznih bombi vidljiva su u gradovima i selima blizu linije fronta. Grad Orehov, oko 20 kilometara severno od Rabotina, nekada je služio kao komandni centar kontraofanzive. Sada su ostale samo ruševine: glavna ulica je prazna, a škola i druge zgrade su odnesene ogromnim kraterima bombi.

Usamljeni radnik Valera vozio se biciklom po gradu. Rekao je da je ostao uprkos teškom bombardovanju jer je plaćen da popravi generatore. Prema njegovim rečima, živi od humanitarne pomoći i hrani 20 mačaka lutalica, opisuje reporter „Njujork tajmsa”.

Vojnici se ovim prostorom kreću pažljivo i neprimetno, uglavnom skriveni u podrumima. Najnovija pretnja iz Rusije su bespilotne letelice kamikaze sa pogledom iz prvog lica. Zbog njih su ukrajinski vojnici na liniji fronta napustili opremu i dejstvovali uglavnom pešice.

Jeftini komercijalni dronovi sa pogledom iz prvog lica postali su nova reč u ukrajinskom sukobu. Oni mogu da lete brzinom automobila, nose smrtonosni teret eksploziva, a vojnik ih vodi do cilja iz bunkera udaljenog nekoliko kilometara.

I ruska i ukrajinska vojska ih koriste za praćenje neprijatelja i udaranje po ciljevima – ovo u velikoj meri smanjuje kašnjenje u prenošenju koordinata i pozivanju na artiljerijsku vatru. Ukrajinski vojnici priznaju da često koriste bespilotne letelice umesto artiljerije jer su granate sve ređe, a bespilotne letelice su jeftino i zgodno oružje za udaranje ruskih oklopa, bunkera i pešadije.

Jedna od jedinica pokazala je snimak uništavanja ruskih nadzornih kamera i antene na poslovnoj zgradi. U drugom slučaju, dron je udario u ruski bunker u šumi, ali je bio preplavljen elektronskim ratom neposredno pre udara.

Prema rečima vojnika, samo jedan od nekoliko dronova stiže do cilja, a mnogi su izgubljeni zbog smetnji i ometanja.

Kamikaze bespilotne letelice čine odbranu i snabdevanje linija fronta sve rizičnijim.

„Veoma je opasno voziti vozilo“, priznao je ukrajinski nacionalni gardista sa pozivnim znakom „Varvarin“. Pripadnici njegove jedinice ispričali su da su u septembru napustili oklopna vozila i prešli desetak kilometara do svojih položaja. "Možete da se krećete samo na svojim nogama."

Vojnici 117. brigade, koji su sinoć izašli na liniju fronta u Zaporoškoj oblasti, suočili su se sa prinudnim maršom od šest kilometara po blatu i kiši, kaže šef obaveštajne službe.

Hitna pomoć i vozila su toliko često bili na meti dronova da ih je njegova jedinica potpuno napustila. Umesto toga, koriste kolica na četiri točka koju su inženjeri volonteri preuredili za nošenje nosila. Kriju ga ispod drveća u blizini komandnog mesta nekoliko kilometara od prve linije fronta.

Ukrajinske jedinice takođe koriste bespilotne letelice sa pogledom iz prvog lica za udare na ruske položaje i čak tvrde da su prve pomislile na ovo. Ali Rusi su pozajmili svoju taktiku i poslednjih nedelja su bukvalno preplavili zonu fronta dronovima – sa smrtonosnim posledicama, kažu ukrajinski vojnici i komandanti.

„Imam utisak da je Rusija zainteresovana za dronove na državnom nivou“, rekao je vojnik sa pozivnim znakom „Mačka“. Ukrajina se, prema njegovim rečima, u tom pogledu i dalje u velikoj meri oslanja na volontere i donatore. „Mislim da bi vlada trebalo da učini više.

Rusi takođe široko koriste razne trikove. Dakle, puštaju snimak pucnjave iz dronova tako da ukrajinski vojnici misle da su se našli pod vatrom, napuštaju svoja utvrđenja i otkrivaju svoje položaje.

Gubici su veliki na svim delovima fronta. Poslednjih meseci skoro svi su ranjeni ili su čudesno pobegli, rekli su vojnici.

„Nemamo dovoljno ljudi“, priznao je komandir izviđanja 117. brigade, koji nosi pozivni znak „Banderas“.

„Imamo oružje, ali nemamo dovoljno ljudi.

Timovi rade pod zemljom, u bunkerima obloženim stablima drveća i prekrivenim zemljom. Komandir je na monitoru uključio direktan prenos sa drona susedne brigade gde se vodila bitka.

„Ruski tenkovi ulaze u selo“, rekao je komandant preko radija. „Sve je spremno? – upitao je major. „Tenk je odlična meta, pomozimo našoj braći po oružju.

Miševi su jurili po bunkeru, šuštajući u vreći za đubre, a novoraspoređeni tim, tek sa priprema, petljao je sa ožičenjem i prekidačima da podigne dron iz prvog lica iznad ruskih linija za prvi udar.

Ali zakasnili su, a prva dva uređaja su se srušila zbog ruskih elektronskih smetnji.

Ali major je ipak bio zadovoljan. „Još uvek učimo“, zaključio je on.