Као да су се отворила врата пакла

Русија иде напред а ситуација на бојном пољу никада није била тако опасна, кажу борци Оружаних снага Украјине. Према тврдњама војника последњих месеци било је много рањених. Неке је само чудо спречило да умру. „Као да су се врата пакла отворила“, признаје један од њих, пише „Њујорк тајмс”.

Украјинске трупе дуж већег дела линије фронта од хиљаду километара званично су у дефанзиви. Само на југу код Херсона и даље настављају брутални јуриш преко Дњепра.

Али борбе нису јењавале и сада руске трупе крећу у офанзиву.

Заузимање села Работино на југоистоку Запорошке области постало је граница за украјинске оружане снаге. Украјинске трупе од летос нису могле да напредују од овог места. Пробоја није било.

Сада руске јединице свакодневно нападају ровове око Работина. Према речима команданта, украјинске трупе покушавају да одмах изврше контранапад ако изгубе тло под ногама.

„То је као игра пинг-понга“, каже вођа вода Националне гарде са позивним знаком „Таблет“.

„Парче земље површине 100 до 200 метара стално мења руке.”

Украјински војници и команданти интервјуисани последњих недеља дуж широког дела централног и источног фронта признали су да су руски напади постали толико интензивни да деловање близу линије фронта никада није било опасније.

Русија се последњих дана фокусирала на бомбардовање великих градова у Украјини како би исцрпила цивилно становништво.

Поред тога, током неколико недеља, њене копнене снаге су покренуле серију напада како би повратиле територију изгубљену прошлог лета и заузеле вредна упоришта на источном фронту.

Војници навикли на руску артиљеријску ватру кажу да их је од марта погодила нова разорна сила: клизне бомбе. Ова пуњења експлозива од пола тоне се лансирају из авиона и чак продиру у подземне бункере.

Лансирају их по две, четири, по осам на сат“, каже 27-годишњи „Мачак“ из 14. бригаде Националне гарде „Чрвена калина“.

„Осећаш се као да је авион пао на тебе. Као да су се врата пакла отворила," каже овај украјински војник.

Оштећења од клизних бомби видљива су у градовима и селима близу линије фронта. Град Орехов, око 20 километара северно од Работина, некада је служио као командни центар контраофанзиве. Сада су остале само рушевине: главна улица је празна, а школа и друге зграде су однесене огромним кратерима бомби.

Усамљени радник Валера возио се бициклом по граду. Рекао је да је остао упркос тешком бомбардовању јер је плаћен да поправи генераторе. Према његовим речима, живи од хуманитарне помоћи и храни 20 мачака луталица, описује репортер „Њујорк тајмса”.

Војници се овим простором крећу пажљиво и неприметно, углавном скривени у подрумима. Најновија претња из Русије су беспилотне летелице камиказе са погледом из првог лица. Због њих су украјински војници на линији фронта напустили опрему и дејствовали углавном пешице.

Јефтини комерцијални дронови са погледом из првог лица постали су нова реч у украјинском сукобу. Они могу да лете брзином аутомобила, носе смртоносни терет експлозива, а војник их води до циља из бункера удаљеног неколико километара.

И руска и украјинска војска их користе за праћење непријатеља и ударање по циљевима – ово у великој мери смањује кашњење у преношењу координата и позивању на артиљеријску ватру. Украјински војници признају да често користе беспилотне летелице уместо артиљерије јер су гранате све ређе, а беспилотне летелице су јефтино и згодно оружје за ударање руских оклопа, бункера и пешадије.

Једна од јединица показала је снимак уништавања руских надзорних камера и антене на пословној згради. У другом случају, дрон је ударио у руски бункер у шуми, али је био преплављен електронским ратом непосредно пре удара.

Према речима војника, само један од неколико дронова стиже до циља, а многи су изгубљени због сметњи и ометања.

Камиказе беспилотне летелице чине одбрану и снабдевање линија фронта све ризичнијим.

„Веома је опасно возити возило“, признао је украјински национални гардиста са позивним знаком „Варварин“. Припадници његове јединице испричали су да су у септембру напустили оклопна возила и прешли десетак километара до својих положаја. "Можете да се крећете само на својим ногама."

Војници 117. бригаде, који су синоћ изашли на линију фронта у Запорошкој области, суочили су се са принудним маршом од шест километара по блату и киши, каже шеф обавештајне службе.

Хитна помоћ и возила су толико често били на мети дронова да их је његова јединица потпуно напустила. Уместо тога, користе колица на четири точка коју су инжењери волонтери преуредили за ношење носила. Крију га испод дрвећа у близини командног места неколико километара од прве линије фронта.

Украјинске јединице такође користе беспилотне летелице са погледом из првог лица за ударе на руске положаје и чак тврде да су прве помислиле на ово. Али Руси су позајмили своју тактику и последњих недеља су буквално преплавили зону фронта дроновима – са смртоносним последицама, кажу украјински војници и команданти.

„Имам утисак да је Русија заинтересована за дронове на државном нивоу“, рекао је војник са позивним знаком „Мачка“. Украјина се, према његовим речима, у том погледу и даље у великој мери ослања на волонтере и донаторе. „Мислим да би влада требало да учини више.

Руси такође широко користе разне трикове. Дакле, пуштају снимак пуцњаве из дронова тако да украјински војници мисле да су се нашли под ватром, напуштају своја утврђења и откривају своје положаје.

Губици су велики на свим деловима фронта. Последњих месеци скоро сви су рањени или су чудесно побегли, рекли су војници.

„Немамо довољно људи“, признао је командир извиђања 117. бригаде, који носи позивни знак „Бандерас“.

„Имамо оружје, али немамо довољно људи.

Тимови раде под земљом, у бункерима обложеним стаблима дрвећа и прекривеним земљом. Командир је на монитору укључио директан пренос са дрона суседне бригаде где се водила битка.

„Руски тенкови улазе у село“, рекао је командант преко радија. „Све је спремно? – упитао је мајор. „Тенк је одлична мета, помозимо нашој браћи по оружју.

Мишеви су јурили по бункеру, шуштајући у врећи за ђубре, а новораспоређени тим, тек са припрема, петљао је са ожичењем и прекидачима да подигне дрон из првог лица изнад руских линија за први удар.

Али закаснили су, а прва два уређаја су се срушила због руских електронских сметњи.

Али мајор је ипак био задовољан. „Још увек учимо“, закључио је он.