Od Zlatibora do Njujorka

Užice – Zapažena izložba crteža u Parizu... „Motiv sa Zlatibora” izložen na Long Ajlendu... Dela na njujorškoj Medison aveniji u društvu vodećih svetskih slikara... To su stvaralački zeniti koje je dosegao Božidar Božo Kovačević (1934–2010), neprevaziđeni pejzažista rodnog Zlatibora kome se, tako uspešan, iz sveta ipak vratio, o čemu svedoči nedavno objavljena knjiga Miloša Jevtića „Likovne dubine Božidara Kovačevića”.

Napravljena u formi radijskog intervjua, sa pitanjima, detaljnim odgovorima i umetnikovim fotosima (na ukupno 120 strana), nastala je u izdanju Muzeja „Staro selo” iz Sirogojna. Deo je vredne Kolekcije „Odgovori”, a na osnovu Jevtićevog razgovora sa Kovačevićem 1996. godine u emisiji „Gost Drugog programa Radio Beograda”, a svedoči o uzbudljivoj životnoj avanturi umetnika „disovski zapitanog nad bojom prolaznosti stvari”.

Knjige iz te kolekcije, ukazuje u predgovoru Zoran Jeremić (on i Radovan Popović su urednici „Likovnih dubina Božidara Kovačevića”), već decenijama su nezaobilazno svedočanstvo o životu, stvaralaštvu i etičkim načelima velikog broja naših umetnika, naučnika i univerzitetskih profesora: „U najboljoj tradiciji novinarskog žanra kojim suvereno vlada, Miloš Jevtić svojim gostima otvara mogućnost da, govoreći o sebi, govore i o svom vremenu, što svaki Jevtićev razgovor čini uzbudljivim putovanjem kroz manje poznate predele istorijskog pamćenja”.

Zanimljiv je životni put Božidara Kovačevića, poteklog sa zlatiborskog uzvišenja Borova Glava odakle puca vidik nadaleko. Za slikarstvo se ozbiljnije zainteresovao u užičkoj Gimnaziji, Likovnu akademiju završio je u Beogradu. S delima svetskih velikana upoznao se početkom šezdesetih prošlog veka u Parizu, gde mu je postavljena i izložba crteža (na kojoj se pojavio galerista iz Njujorka Majk Frojlih i pozvao ga da izlaže u Americi). Dve godine zatim Kovačević je boravio u Njujorku, imao samostalne izložbe i učestvovao na kolektivnim uz najveće stvaraoce, o njemu su američke novine tada pisale... Vratio se ipak u Jugoslaviju, živeo i stvarao u Beogradu, ali i na Zlatiboru gde je na Borovoj Glavi stvorio svoj „umetnički grad”.

„Konstatovati da je sredinom šezdesetih godina 20. veka na izložbi 'Modernog crteža' na Medison aveniji neko naš izložio svoj crtež pored Pikasa, Modiljanija, Đakometija, Baltusa i Salvadora Dalija i danas zvuči neverovatno. Pa i to da je Mark Rotko, jedan iz plejade anarhističkih jurišnika apstraktne umetnosti, Kovačeviću rekao: 'Šta će tebi Njujork kad ti imaš svoju zemlju i svoj Zlatibor? To treba da slikaš!'. I to je valjda bio dovoljno dobar znak da je Kovačević na planu umetničkog sazrevanja ugledao rodnu Itaku posle odisejskog tragalaštva po uzburkanom moru moderne umetnosti”, piše u predgovoru knjige Zoran Jeremić.

Od niza izjava Božidara Kovačevića datih Milošu Jevtiću u tom radijskom intervjuu, uz onu da boja i crtež u njegovom slikarstvu zauzimaju ravnopravno mesto, zapažena je i jedna vizionarska.

– Mi ne smemo da izbegavamo dostignuća savremene civilizacije, da ne prihvatamo tehnološki i opšti razvoj, ali morali bismo da budemo mnogo obazriviji i kritičniji u prihvatanju tih novina. A takođe moramo da vodimo računa o svim pozitivnim, tradicionalnim vrednostima postojanja na ovoj planeti. Nisam ni sada siguran da će neki naučnik obezbediti da tableta zameni borovnicu, oskorušu ili drugi šumski proizvod. Ne znam da li će budućeg naučnika ili pesnika, slikara ili arhitektu uspešnije stvoriti genetika ili majka priroda. Nisam siguran da ćemo uspeti kompjuterima da usadimo moralne i etičke norme budućih naraštaja. Čitav svet treba da shvati da hrleći za profitom, jureći u osvajanje novih neispitanih prostora, lakomisleno i neobazrivo uništava postojeće vrednosti – rekao je 1996. godine Božidar Kovačević Milošu Jevtiću u toj emisiji Radio Beograda sada pretočenoj u knjigu.