Prvo bijenale medalja i plaketa u Pančevu

Pančevo – Doskora se mislilo da su medalje i plakete posvećene nekome ili nečemu, no one su se u međuvremenu „emancipovale” i postale samostalno umetničko delo. To potvrđuje i Prvo bijenale medalja i plaketa. Ova postavka pruža publici priliku da do 10. januara 2024. u galeriji Gradske biblioteke vidi ove svedene forme i površine, izrazitog simboličkog naboja. Postavka, takođe podseća, koliko se vrsnih umetnika mlađe i srednje generacije njima bavi, ali i koliko su im potrebni javni prostori.

„Vidimo da umetnike zaokuplja ovaj format, kao vrlo intiman, ali i izazovan na klasičnim izložbama, jer ga „pojedu” oni veći, a nije uvek ono što je veće i bolje. Rekli smo, hajde da se pokažemo na nečemu što je najintimnije, najmanje, najzatvorenije. Sportskim rečnikom to je – igra na petoparcu”, objašnjava za „Politiku” vajarka Svetlana Karović Deranić, članica organizacionog odbora, i ističe još jednu dimenziju postavke – povezanost sa pokojnim vajarom Gradimirom Rajkovićem, koji je stvorio respektabilan opus u ovoj specifičnoj formi.

Otvoreni koncept premijernog bijenala, umetnicima je ostavio prostor da biraju i temu, i motiv, i materijal, te je na poziv odgovorilo njih četrdesetosmoro sa, kako novim tako i namenski rađenim medaljama i plaketama, za određene prilike nagrađivanja i jubileje. Tako su se u vitrinama našli „Trofej Beograda”, kaligrafski krstovi srpskih vladara, pozlaćena panagija izrađena u više materijala i umećem različitih zanata, medalja ULUS-a, „Cvijeta Zuzorić” i „Nikola Tesla”, plakete i mnoštvo drugih „malih komada”, u kamenu, metalu, keramici i terakoti, polimeru, pa i ona napravljena od testere.

„Verujem da autori, pogotovu kada je reč o nečem tako bitnom kao što je nagrada, vrlo dobro promisle i daju sve od sebe da to bude dolično. Odgovornost je simbolički je osmisliti, a svaki umetnik istovremeno želi da u delo utka dušu i da originalni pečat. U svakom radu uvek je prisutna lična poetika, ali primenjena prilici”, kaže Larisa Ackov, umetnica iz Pančeva. Ona je učesnik u projektu koji je finansijski podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Kritika ocenjuje da učesnici izložbe fokus sa kulturno-istorijskog značaja medalje, pomeraju ka njenoj estetsko-umetničkoj vrednosti. Medalja tako, napominje master istoričar umetnosti Luka Vukićević, počinje da se poima i uvažava kao unikat a ne kao matrica koja se umnožava.

„Uspostavljena tradicija daje snagu inspiraciji, ali pre svega interesovanje za medalju sada i ovde. Osnovna težnja ove likovne smotre jeste da pokrene i da dublji smisao stvaralaštvu mladih na polju medalje na umetničkom tlu. Bijenale medalje treba da bude prepoznato kao sredstvo promocije kulture srpskog naroda imajući u vidu da se svaki civilizovan narod diči negovanjem vlastitog medaljarstva”, ističe Vukićević, dok se veliki broj prisutnih autora, gotovo iznenađujući za organizatora bijenala, tumači kao potvrda da „mali formati” zaokupljuju pažnju umetnika.

„Ova izložba je dala priliku umetnicima koji se bave ovom formom da budu viđeni. Išli smo na to da ima pokojnih umetnika, profesora akademije, ali i studenata Likovne akademije i Akademije primenjene umetnosti, koji su buduće generacije i koje će se ovim baviti manje ili više. Postavka je lep presek, a bijenale ima potencijala da zaživi”, ocenjuje mr slikarstva Dragana Knežević, članica organizacionog odbora.