Obeležavanje dva veka od rođenja Branka Radičevića

Novi Sad – Navršava se 200 godina od rođenja pesnika Branka Radičevića. Slavnom romantičaru srpske književnosti, rođenom 1824 (Slavonski Brod), biće na neki način posvećena cela godina, a oko velike godišnjice staraće se Organizacioni odbor vojvođanske vlade, koji je održao svoju prvu sednicu desetog januara u Novom Sadu.

Taj odbor, sastavljen prošlog novembra, ponajviše od novosadskih političara, pesnika i književnika, ima na čelu predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića. Ideje oko sadržaja i detalja programa obeležavanja 200 godina od rođenja Radičevića još se „stavljaju na papir”, po nezvaničnim informacijama, ali se svakako računa na to da će biti obeležen datum pesnikovog rođenja u martu i posećen Brankov grob na brdu Stražilovo iznad Sremskih Karlovaca.

Uz pesničke, izdavačke i druge manifestacije, planira se svečana akademija, ali je pitanje gde će biti održana. Postoje ideje da centralna svečanost bude u Beogradu, glavnom gradu Srbije, s obzirom na nacionalni značaj pesnika, ili u Sremskim Karlovcima, s obzirom na neraskidive veze sa tim kulturno-istorijskim mestom.

Sremski Karlovci i Stražilovo su mesta koje je Radičević nadahnuto opevao, gde se kao gimnazijalac školovao i gde su prenete njegove mlade kosti. Umro je u Beču od bolesti već u svojoj 29. godini, a tri decenije kasnije, njegov kovčeg je u ceremoniji iznet na stražilovsko brdo. Tu je potom dignut piramidalni spomenik oko koga se redovno okupljaju, kroz manifestacije, pesnički naraštaji.

Branko je i najpoznatiji karlovački đak, simbol mladosti i gimnazijskih dana. U mesto je došao sa bratom, da pohađa Karlovačku gimnaziju, a kada ju je upisao, imao je 11 godina. Tada je današnja filološka gimnazija imala šest razreda, pa je Branko u njoj bio do svoje 17. godine. Kako je o pesnikovim gimnazijskim danima zapisao Nenad Grujičić, direktor manifestacije „Brankovo kolo”, najbolji je đak, ima kaligrafski rukopis, pravi najbolji herbarijum od biljaka sa Stražilova, nikad nije batinan u školi, a svoju prvu pesmu, u obliku školskog sastava, piše na nemačkom jeziku.

– Branko Radičević je bio redak talenat koji je, sredinom devetnaestog veka, srpsku poeziju oplodio čistim narodnim jezikom. Napisao je svega pedeset četiri i sedam epskih pesama, dva odlomka epskih pesama, dvadeset osam pisama i jedan odgovor na kritiku. Kult Branka Radičevića jedinstven je u srpskoj poeziji – istakao je ovaj autor.

Pesnikov lik nalazimo i u našoj likovnoj umetnosti, kao i u nekim građanskim kućama Novog Sada 19. veka. Urošu Prediću je Brankov lik navodno bio inspiracija za deo ikonostasa dvorske kapele u Sremskim Karlovcima, prilikom slikanja Svetog velikomučenika Dimitrija, 1896. godine. Pesnikov lik je i na goblenu „Branko i vila“, predmet Muzeja Novog Sada, rad Zore Vučetić iz oko 1900. godine, predvodnice ženskih udruženja i Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja. Izvezen je pesnik koji gusla u društvu dugokose vile.

Prema saopštenju sa prve sednice Odbora, obeležavanje ove godišnjice podstakla je Karlovačka gimnazija, a Pokrajinska vlada je to prihvatila i obrazovala telo u čijem radu učestvuju predstavnici republičkih i pokrajinskih institucija kulture, Matice srpske, Udruženja književnika Srbije, Brankovog kola i Vukove zadužbine.

„Okupili smo se da utvrdimo program ovog važnog jubileja, imajući u vidu Brankov značaj za našu književnost, umetnost i njegov veliki simbolički značaj za naš narod”, izjavio je Mirović.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković istakla je da je plan da 2024. godina bude posvećena sećanju na Branka ne samo u Sremskim Karlovcima, već i u celoj Srbiji kako bismo se podsetili na veliko Brankovo delo.

Uz ministarsku kulture, članovi odbora su: resorna pokrajinska sekretarka Dragana Milošević, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, upravnik Narodne biblioteke Srbije dr Vladimir Pištalo, predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.

U radu odbora učestvovaće i predsednik opštine Sremski Karlovci Aleksandar Stojkečić, direktor Karlovačke gimnazije Stojkov, rektor Srpske pravoslavne bogoslovije Svetog Arsenija Jovan Milanović.

Članovi su još Nenad Šaponja i Nenad Grujičić, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” odnosno „Brankovog kola”, kao i predsednik Skupštine Vukove zadužbine prof. dr Boško Suvajdžić.

Branko Radičević, jedan od najznačajnijih pesnika srpskog romantizma, rođen je 1824. godine u Slavonskom Brodu, a umro je 1853. u Beču. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču. Sremski Karlovci, Karlovačka gimnazija i Stražilovo zauzimaju posebno mesto u Brankovoj poeziji, pa su otuda pesnikovi posmrtni ostaci i preneti na Stražilovo pre 140 godina.

Ove godine biće prvi put, prema navodima biroa Pokrajinske vlade, uređena staza od Stražilova do Brankovog groba, za šta je pokrajinska vlada izdvojila 45 miliona dinara.

Brankovu stazu su 1937. godine napravili studenti beogradskog i zagrebačkog univerziteta. Duga je 937 metara i prolazi kroz šumu hrastova i belograbića, reliktnih ostataka biljnih zajednica nastalih pod uticajem submediteranske klime. Na vrhu staze je Brankov grob, a duž nje otpale table sa stihovima pesnika. Na jednoj, kaže: „Tambur, tambur, sitna tamburice, udri pobro, u sićane žice. Danas ima, a sutra nas nema, ajd u kolo, ko će tu da drema.”