Обележавање два века од рођења Бранка Радичевића

Нови Сад – Навршава се 200 година од рођења песника Бранка Радичевића. Славном романтичару српске књижевности, рођеном 1824 (Славонски Брод), биће на неки начин посвећена цела година, а око велике годишњице стараће се Организациони одбор војвођанске владе, који је одржао своју прву седницу десетог јануара у Новом Саду.

Тај одбор, састављен прошлог новембра, понајвише од новосадских политичара, песника и књижевника, има на челу председника Покрајинске владе Игора Мировића. Идеје око садржаја и детаља програма обележавања 200 година од рођења Радичевића још се „стављају на папир”, по незваничним информацијама, али се свакако рачуна на то да ће бити обележен датум песниковог рођења у марту и посећен Бранков гроб на брду Стражилово изнад Сремских Карловаца.

Уз песничке, издавачке и друге манифестације, планира се свечана академија, али је питање где ће бити одржана. Постоје идеје да централна свечаност буде у Београду, главном граду Србије, с обзиром на национални значај песника, или у Сремским Карловцима, с обзиром на нераскидиве везе са тим културно-историјским местом.

Сремски Карловци и Стражилово су места које је Радичевић надахнуто опевао, где се као гимназијалац школовао и где су пренете његове младе кости. Умро је у Бечу од болести већ у својој 29. години, а три деценије касније, његов ковчег је у церемонији изнет на стражиловско брдо. Ту је потом дигнут пирамидални споменик око кога се редовно окупљају, кроз манифестације, песнички нараштаји.

Бранко је и најпознатији карловачки ђак, симбол младости и гимназијских дана. У место је дошао са братом, да похађа Карловачку гимназију, а када ју је уписао, имао је 11 година. Тада је данашња филолошка гимназија имала шест разреда, па је Бранко у њој био до своје 17. године. Како је о песниковим гимназијским данима записао Ненад Грујичић, директор манифестације „Бранково коло”, најбољи је ђак, има калиграфски рукопис, прави најбољи хербаријум од биљака са Стражилова, никад није батинан у школи, а своју прву песму, у облику школског састава, пише на немачком језику.

– Бранко Радичевић је био редак таленат који је, средином деветнаестог века, српску поезију оплодио чистим народним језиком. Написао је свега педесет четири и седам епских песама, два одломка епских песама, двадесет осам писама и један одговор на критику. Култ Бранка Радичевића јединствен је у српској поезији – истакао је овај аутор.

Песников лик налазимо и у нашој ликовној уметности, као и у неким грађанским кућама Новог Сада 19. века. Урошу Предићу је Бранков лик наводно био инспирација за део иконостаса дворске капеле у Сремским Карловцима, приликом сликања Светог великомученика Димитрија, 1896. године. Песников лик је и на гоблену „Бранко и вила“, предмет Музеја Новог Сада, рад Зоре Вучетић из око 1900. године, предводнице женских удружења и Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња. Извезен је песник који гусла у друштву дугокосе виле.

Према саопштењу са прве седнице Одбора, обележавање ове годишњице подстакла је Карловачка гимназија, а Покрајинска влада је то прихватила и образовала тело у чијем раду учествују представници републичких и покрајинских институција културе, Матице српске, Удружења књижевника Србије, Бранковог кола и Вукове задужбине.

„Окупили смо се да утврдимо програм овог важног јубилеја, имајући у виду Бранков значај за нашу књижевност, уметност и његов велики симболички значај за наш народ”, изјавио је Мировић.

Потпредседница Владе Србије и министарка културе Маја Гојковић истакла је да је план да 2024. година буде посвећена сећању на Бранка не само у Сремским Kарловцима, већ и у целој Србији како бисмо се подсетили на велико Бранково дело.

Уз министарску културе, чланови одбора су: ресорна покрајинска секретарка Драгана Милошевић, председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, управник Народне библиотеке Србије др Владимир Пиштало, председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић.

У раду одбора учествоваће и председник општине Сремски Карловци Александар Стојкечић, директор Карловачке гимназије Стојков, ректор Српске православне богословије Светог Арсенија Јован Милановић.

Чланови су још Ненад Шапоња и Ненад Грујичић, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански” односно „Бранковог кола”, као и председник Скупштине Вукове задужбине проф. др Бошко Сувајџић.

Бранко Радичевић, један од најзначајнијих песника српског романтизма, рођен је 1824. године у Славонском Броду, а умро је 1853. у Бечу. Школовао се у Земуну, Сремским Kарловцима, Темишвару и Бечу. Сремски Kарловци, Kарловачка гимназија и Стражилово заузимају посебно место у Бранковој поезији, па су отуда песникови посмртни остаци и пренети на Стражилово пре 140 година.

Ове године биће први пут, према наводима бироа Покрајинске владе, уређена стаза од Стражилова до Бранковог гроба, за шта је покрајинска влада издвојила 45 милиона динара.

Бранкову стазу су 1937. године направили студенти београдског и загребачког универзитета. Дуга је 937 метара и пролази кроз шуму храстова и белограбића, реликтних остатака биљних заједница насталих под утицајем субмедитеранске климе. На врху стазе је Бранков гроб, а дуж ње отпале табле са стиховима песника. На једној, каже: „Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, удри побро, у сићане жице. Данас има, а сутра нас нема, ајд у коло, ко ће ту да дрема.”