Stranci vide BiH kao svoju koloniju

Od našeg stalnog dopisnika

Mladen Kremenović

Banjaluka – Izlivi mržnje, širenje straha i ratnohuškačkih poruka koje smo minulih dana gledali širom Federacije BiH apsolutno su neprihvatljivi i moraju biti sankcionisani. Bošnjačke političke partije i međunarodna zajednica moraju jasno da osude ovo divljaštvo. Paljenje zastave Republike Srpske u Zenici najstrašnija je pretnja i ministar policije Federacije BiH Ramo Isak treba odmah da reaguje da policija identifikuje i procesuira lica koja su to uradila, kaže ministar bezbednosti u Savetu ministara BiH Nenad Nešić.

U razgovoru za „Politiku” Nešić ističe da zahtevati da se sa crkve skine nacionalna zastava, kao što se desilo u Konjicu, predstavlja narušavanje ustavom zagarantovanih verskih sloboda i konstitutivnosti srpskog naroda u Federaciji BiH, što je krivično delo, na šta policija takođe mora da reaguje, jer se, kako je dodao, ovakvim događajima širi mađunacionalna mržnja, što izaziva nelagodnost kod povratnika.

Nešić je naveo i to da od Tužilaštva BiH nije dobio ni reči otkako je pre nekoliko meseci dostavio dokumentaciju o tome da Kristijan Šmit nije legalnim putem dospeo u BiH. „Od tada je tamo muk po tom pitanju”, kaže Nešić.

Proslavu Dana Republike Srpske obeležili su incidenti u drugom entitetu – protesti sa zahtevom za skidanje zastave s pravoslavne crkve u Konjicu, paljenje srpske zastave u Zenici i kamenovanje kuće porodice Šantić u mostarskom naselju Bijelo Polje na Božić i još neki incidenti.

Dodajte tome i stalne napade na srpske starice u Vozući, nestanak jedne od njih, a da nikada nije otkriven nijedan počinilac tih krivičnih dela. Srbi iz Federacije BiH (FBiH) su, uz one na Kosovu i Metohiji, najugroženiji narod u Evropi. Čini mi se da neko želi da na ova dva područja više nema Srba. Šta mislite kako je bilo zanoćiti Srbima u FBiH nakon paljenja zastave i takvih izliva mržnje uz usklike „Alahu ekber” i „Tekbir”?

Po slovu Ustava FBiH i BiH, Srbi su konstitutivan narod na celoj teritoriji BiH i imaju pravo da uživaju u verskim slobodama. Na svim verskim objektima, oduvek, a posebno u vreme praznika, ističu se nacionalne i verske zastave. Ispred svih džamija u Republici Srpskoj, tokom cele godine, vijore se zastave BiH i Islamske zajednice. Ponosan sam na taj duh tolerancije i slobode koji gaje srpski narod i Republika Srpska. S druge strane, u FBiH, gde su većina Bošnjaci, čak ni tokom verskih praznika ne dozvoljavaju nacionalne i verske zastave, a institucije ne rade na zaštiti povratnika i njihovih sloboda. O zaposlenju u javnom sektoru i jednakom tretmanu mogu samo maštati. Zbog toga su tamo trenutno uglavnom srpski starci i starice, a ukupan broj Srba sada je pao na ispod tri odsto. Teško je, nemoguće, danas biti Srbin u FBiH.

Takođe, u javnosti su kao neprikladni ocenjeni i naleti američkih aviona, prilično nisko i bučno, posebno nad Banjalukom, u navodno vojnoj vežbi koja je iznenada pomerena baš na 9. januar. Kakva su vaša saznanja o svemu tome?

Zamislite „zajednička vazduhoplovna vojna vežba” NATO-a i Oružanih snaga (OS) BiH, koje nemaju ni maketu aviona! Predsedništvo BiH je vrhovni komandant OS BiH i odluke u oblasti odbrane donosi konsenzusom. Čak ni helikopter OS ne može gasiti požar ako to predsedništvo ne odobri. U ovom slučaju, nije bilo nikakve saglasnosti Predsedništva BiH, niti im je traženo odobrenje za tu „vežbu”. Jasno je da je reč o zastrašivanju, pritisku i demonstraciji sile. Nije mi jasno šta su želeli da postignu. Ali oni očito ne shvataju da identitet i nečija osećanja ne mogu nadjačati bombarderi u niskom letu, preživeli smo mi mnoge zulume, ali smo sačuvali identitet.

Kao jedan od razloga za tu navodno vojnu vežbu pominjane su neke secesionističke aktivnosti u RS. Da li zvaničnici Republike Srpske nekada od zapadnih predstavnika traže dokaze za kvalifikacije o tobožnjem secesionizmu koje se neretko iznose sa te strane?

Sve je to princip – kadija te tuži, kadija ti sudi. Besmisleno je tražiti bilo kakve dokaze od onih koji ih izmišljaju. Oni jednostavno BiH vide kao svoj protektorat, koloniju, i ako kažete da je ona suverena država i da oni koji žive u njoj treba o njoj i da odlučuju, dobijete sa te strane te fabrikovane laži. Ovde je najnormalnije da ambasade pišu zakone, izdaju direktive vlastima šta će raditi i kako. Kada se tome suprotstavite i kažete da morate služiti svom narodu i svojoj državi, onda dobijete odgovor da oni štite interese svojih država. U BiH izgleda svi imaju interese, samo oni koji u njoj žive ne smeju da imaju svoje interese. BiH je u ovom momentu najmanje slobodna država na svetu. Republika Srpska, ma koliko bilo apsurdno, bori se za slobodu i suverenitet BiH i odatle svi ti pritisci na nju.

Nedavno ste reizabrani za predsednika Demokratskog narodnog saveza. No uskoro će lokalni izbori i predlaže se uvođenje novih tehnologija za sve buduće izbore, o čemu je trenutno velika polemika i debata kako do toga doći, posebno nakon što je Šmit zapretio da će nametnuti Izborni zakon BiH.

Što se nas iz Republike Srpske tiče, mi nikada nismo bili protiv dogovora u vezi s Izbornim zakonom BiH i uvođenja tehnologija. Tu postoji problem unutar FBiH u vezi s izborom hrvatskog člana Predsedništva BiH i zbog toga HDZ BiH nije prihvatao ni ove izmene koje se odnose na integritet izbornog procesa, nego su insistirali na paketu. Stav svih partija iz Republike Srpske okupljenih u koaliciju je jasan. Mi smo rekli da nećemo prihvatiti bilo kakvo nametanje od strane Kristijana Šmita, pa makar to bio zakon o proglašenju nezavisnosti Republike Srpske. Šmit niti ima legitimitet, niti legalitet, jer on nije imenovan rezolucijom Saveta bezbednosti UN kao što je određeno Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Tu je i problem Ustavnog suda BiH i činjenice da bošnjački političari ne žele da se odreknu stranih sudija jer im je takav sud instrument za devastaciju Dejtonskog sporazuma i urušavanje ustavnog uređenja u korist centralizacije BiH. Kada sve saberete, to jest Šmita i Ustavni sud, vidite koliko je BiH tužna zemlja u kojoj nema ni „v” od vladavine prava, niti „s” od suvereniteta.

Kakav epilog predviđate u predmetu koji se vodi protiv Dodika, kome se sudi zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika, što je proces koji se vodi po zakonodavstvu koje je sam nemački diplomata propisao?

To je zaista jedna nušićevska situacija. Predsednik Dodik donese ukaz o proglašenju zakona koji je usvojila Skupština RS, a Šmit donese zakon da ga optuži jer je izvršio svoju ustavnu obavezu.

U Evropi, od 13. veka i Velike povelje sloboda, jedan pojedinac nije donosio zakone. Povelja UN, koja je ugrađena u preambulu Ustava BiH, naglašava jednako načelo suverenosti među članicama UN i zabranjuje stanje protektorata i mešanje UN i drugih država u unutrašnja pitanja članica UN. BiH ima svoje institucije i samo one mogu donositi zakone. Vladavina prava podrazumeva da, u skladu s ustavom, parlament donosi zakone po propisanoj proceduri. Takođe, Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma propisano je da se visoki predstavnik imenuje rezolucijom SB UN. Ustav Republike Srpske imperativno propisuje da predsednik Srpske donosi ukaz o proglašenju zakona. I da ga predsednik Dodik nije potpisao počinio bi krivično delo protiv ustavnog poretka. Ni visoki predstavnik, ni Šmit nisu institucija ustavnog poretka, niti Ustav i Dejton poznaju mogućnost da on interveniše u zakonodavnom postupku. A intervenisao je i suspendovao i zakonodavnu i izvršnu vlast.

Da je BiH suverena država, utemeljena na vladavini prava, Sud BiH bi uradio jedinu moguću stvar – zaštitio ustavnu obavezu predsednika Srpske da donese ukaz i osporio procesni legitimitet Šmita. Kada nemate zakon koji je donet po ustavom propisanoj proceduri, onda nema ni dela. Ako sudija bude imao hrabrosti da zaštiti osnovna načela vladavine prava, jedini mogući ishod jeste oslobađajuća presuda i – doviđenja, Šmite. No kako je Šmit već suspendovao izvršnu i zakonodavnu vlast, neće iznenaditi da suspenduje i sudsku. U tom slučaju izazvaće krizu neizvesnog ishoda i opet će morati otići zbog dosad neviđene destabilizacije zemlje.

Jedan ste od zvaničnika koji upozorava na česte zapaljive govore iz verskih objekata, što je posebno osetljiv teren, ali je utisak da u Sarajevu to nije rado prihvaćena tema.

Moram biti iskren i reći da sadašnji reis Kavazović jeste uradio dobar posao sa zatvaranjem brojnih paradžameta koji su širili verski radikalizam. Protiv jednog takvog paradžematlije je upravo podignuta optužnica jer je planirao teroristički napad na džamiju, kako bi se osvetio ljudima iz Islamske zajednice koji su protiv ISIL-a. Žao mi je što se Islamska zajednica nikada nije oglasila i ogradila od istupa svojih pojedinih imama koji takođe šire ratnohuškačke poruke i pozivaju na vojne obuke. To je zaista jako loše. Smatram da upravo verske zajednice svojim autoritetom najviše mogu uraditi na deradikalizaciji društva. Nažalost, već neko vreme potpuno je zamro međureligijski dijalog koji je u nekom prethodnom vremenu postojao i jako mnogo koristio društvu.

Vaš kolega u Ministarstvu odbrane često daje neobične izjave. Kako vi kao ministar bezbednosti ocenjujete bezbednosnu situaciju u BiH, pa i regionu.

Zukan Helez je neozbiljan čovek koji vodi populističku politiku za lajkove, a ne državničku politiku. Nažalost, populizam za posledicu ima radikalizaciju, podizanje tenzija i neželjene incidente. S druge strane, uprkos tim incidentima, ne mogu reći da je bezbednosna situacija lošija nego pre deset godina, kada smo u BiH imali terorističke akte. Toga više nema zahvaljujući prvenstveno preventivnom radu bezbednosnih službi u celoj BiH. Dobro bi bilo da svi u BiH sarađuju kao što to čine policijske agencije. Mir i bezbednost ne smeju imati alternativu.

Smatram da je trenutno najveći bezbednosni izazov u BiH, ali i regionu, borba sa organizovanim kriminalom – trgovinom narkoticima i pranjem novca. Srbija je lider te borbe u regionu, i padom Belivukove grupe to je preraslo u regionalnu borbu i demontiranje tih organizovanih kriminalnih grupa.

Jasno je da u ovom momentu ima dosta stranog, nedobronamernog uplitanja u regionu i da pokušavaju destabilizovati čitav region. To se u BiH radi otvoreno, neskriveno, dok u Srbiji koriste sofisticiranije oblike poput protesta u Beogradu i insceniranja incidenata na Kosovu i Metohiji. Ono što je važno jeste da naš narod nije naivan i da sve to dobro vidi.