Kurti sprema tri puka pešadije za napad 2025.

Na godišnjem prijemu u zgradi pokrajinske vlade u Prištini, na koji su mogli da uđu samo „probrani” zapadni predstavnici, jedan nemački diplomata je na zabrinutost svog kolege iz druge evropske zemlje da Kurtijeva represija nad Srbima ne može da dovede do normalizacije odnosa odgovorio kontrapitanjem: Da li želite kosovskog Dodika? „Što manje Srba, manje problema”, rekao je ovaj diplomatski predstavnik Berlina koji ima istaknutu funkciju u ambasadi na Kosmetu.

Najava etničkog čišćenja Srba s Kosova i Metohije postaje sve poželjniji scenario u nekim zapadnim diplomatskim krugovima. Da bi se to ostvarilo, plan ima više tačaka, gde je važno da budu zadovoljni i Berlin, i London, i Vašington, ali i Ankara. Prvi zadatak je da se zadovolji sadašnja američka administracija i da se najkasnije do juna održe vanredni izbori u četiri opštine na severu Kosmeta. Istovremeno, na tom delu pokrajine ostaće kosovska policija koja će legalno nositi automatsko naoružanje. Jedna od mera koja bi, ukoliko se sprovede, mogla da dovede do egzodusa Srba, jeste najava uvođenja obaveznog služenja vojnog roka na Kosmetu. Priština ne bi smela da uvede obavezno služenje vojnog roka bez podrške zemalja koje najviše pomažu kada su u pitanju obuka i snabdevanje opremom KBS-a, a to je u ovom slučaju projekat više država Zapada i Turske. Takozvano ministarstvo odbrane KiM radi na razvoju politike obaveznog vojnog roka sa ciljem da se svaki građanin u to uključi.

Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun kaže da srpski narod na KiM posebno zabrinjava to što Priština planirani da vremenski okvir za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, koji je bio određena za 2028. godinu, značajno pomera unapred. „U okviru transformacije KBS-a planirano je obavezno služenje vojnog roka. Taj potez je planiran, a ove godine počinju s pilot-projektom. Procenili su da će 2028. godine regrutni potencijal iznositi 180.000 ljudi. Verovatno će prisilno naterati i Srbe da ispoštuju tu odluku. Oni žele da stvore taj privid multietičnosti. Na osnovu svega zaključujemo da se oni spremaju za nekakav ozbiljan sukob sa Srbijom. Oni kažu da će tri pešadijska puka u potpunosti biti oformljena do 2025. godine. Imaju snajperska odeljenja, imaju minobacačko odeljenje... Već 2025. ta tri pešadijska puka biće potpuno formirana i osposobljena”, kaže za „Politiku” Drecun.

Navodi da najava vojnog roka nije kratkoročna provokacija, već da postoje uspostavljena pravila. „Umesto da se nastavi s pritiskom na Prištinu, SAD su odlučile da se 2025. održi vežba branilaca Evrope. Imamo jednu priču koja je dvolična u političkom smislu. Uvode se s jedne strane sankcije KiM, a s druge strane, nastavljaju se aktivnosti na vojnom planu. Plan transformacije KBS-a urađen je od strane američkog Instituta za upravljanje bezbednosti. Otimali su zemlju Srbima zato što planiraju da postavljaju vojne baze na severu Kosova i Metohije”, kaže Drecun.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže da kada se govori o Kurtijevoj najavi da će na Kosmetu uvesti služenje vojnog roka, može sa sigurnošću zaključiti da se tu radi o još jednom i strateški i taktički proračunatom političkom potezu. Za „Politiku” kaže da ukoliko se ove najave i ostvare, sa sigurnošću se može reći da će one imati i kratkoročne i dugoročne posledice, ali i da će značajno uticati kako na same prilike na Kosmetu i zategnute srpsko-albanske odnose, tako i na bezbednost celokupnog Balkana.

„Kratkoročno i taktički, Kurti samom ovom najavom podiže svoj rejting u duboko radikalizovanom i nacionalistički opredeljenom albanskom društvu na Kosmetu. Kurti i na ovaj način pokušava da ojača svoj status neprikosnovenog i beskompromisnog borca za ostvarenje albanskih nacionalnih interesa. S druge strane, on na ovaj način deluje i dugoročno pokušavajući da izvrši dodatni pritisak na lokalno srpsko stanovništvo. Sama najava služenja neke albanske kvazivojske ili paravojne formacije stvara nespokoj kod tamošnjeg srpskog življa, a možemo da zamislimo kako bi to tek izgledalo ukoliko bi Kurti svoj naum i sprovede u delo”, kaže Graovac.

On povlači paralelu sa Srbima u Hrvatskoj, koji su neposredno nakon završetka rata 1995. godine odbijali da uzmu hrvatska dokumenta upravo kako bi izbegli da služe vojsku u kojoj bi bili šikanirani i maltretirani i koju svakako ne smatraju svojom. Čak su i roditelji u pojedinim slučajevima odbijali da uzmu dokumenta za maloletnu decu, računajući da će kada navrše 18 godina biti regrutovani od strane hrvatskih oružanih snaga. „Upravo taj slučaj nam možda i najbolje pokazuje koliko je služenje vojnog roka u sredinama koje su prošle kroz ratnu traumu osetljivo pitanje i koliko se, nažalost, koristi kao sredstvo pritiska na određenu etničku zajednicu, a što su Srbi u Hrvatskoj i te kako osetili. Zato ne treba da nas iznenadi zašto se Kurti ’dosetio’ da bi pitanje služenja vojnog roka trebalo aktuelizovati. I do sada on je pokazivao jasnu nameru da se sa Srbima trajno obračuna, odnosno da ih etnički počisti s vekovnih ognjišta”, navodi Graovac.

Doda li se na to i činjenica da zvanični Zagreb veoma posvećeno naoružava, savetuje i podržava albanske strukture na Kosmetu, onda možemo i da posumnjamo da ta ideja o uvođenju služenja vojnog roka i nije autentično Kurtijeva, preciznije, da mu je takav savet pružio neko iz miljea onih koji su protiv Srba već isprobali sva ta sredstva, i to još devedesetih godina prošlog veka. Za eventualno formiranje vojske potrebni su glasovi predstavnika srpske zajednice, dve trećine od dvadeset poslanika koji pripadaju manjinama na Kosmetu. Borba i veliki pritisak je pre svega da se eliminiše Srpska lista, uticaj Beograda, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da se nađe neka vrsta podobnih Srba koji bi sve to izglasali u institucijama na Kosovu.

A geopolitički analitičar Predrag Rajić kaže da strahuje da bi Kurti pokušao da isprovocira sukob s Beogradom tako što bi prisilio Srbe na regrutaciju u slučaju da uvede obavezni vojni rok. Za naš list navodi da je siguran da će se Srbi na KiM u narednom periodu suočavati sa serijom različitih pritisaka. „Izvesno je, dakle, da oni ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost KiM, kao što je izvesno i da će Kurti učiniti sve što je moguće da isprovocira sukob. Ne sumnjam da će on, ukoliko dođe do te odluke oko uvođenja vojnog roka, i ako se bude realizovalo to što se u Prištini najavljuje, želeti da isprovocira sukob sa Srbima tako što će pokušavati da ih prisilno regrutuje. Oni će to odbijati, a on bi želeo da to prebaci na sukob s vlastima države Srbije, a sve sa ciljem da zapravo Beograd uvuče u sukob s NATO-om. To je otprilike njegov cilj od početka i on od toga ne odustaje. Trebaće nam mnogo mudrosti i jedinstva u narednom periodu da izbegnemo tu zamku”, zaključio je Predrag Rajić.

Graovac: Destruktivne ideje koje mogu da zapale ceo Balkan

Srđan Graovac kaže da Kurti ne krije da se smatra nastavljačem politike „Prizrenske lige”, organizacije koja je definisala granice „velike Albanije”. Svestan je da to neće uspeti mirnim putem i da se ne samo Srbija nego ni Severna Makedonija, Grčka ili Crna Gora neće odreći svoje teritorije, na koju su oko bacili albanski nacionalisti. Upravo zato Kurtiju je neophodna vojska, zato troši ogromna sredstva svog i više nego skromnog budžeta na skupoceno naoružanje i teži da otvori albansko pitanje. „Način je jasan i već oproban mnogo puta u istoriji, a to je vojskom zauzeti određenu teritoriju i dovesti međunarodnu zajednicu pred svršen čin. Opasnost od Beograda, čime Kurti pravda sve pa i uvođenje vojnog roka, samo je paravan i nešto što može da bude puko opravdanje zapadnim političkim krugovima da zažmure na ono što se na Kosmetu dešava. A to je militarizacija duboko radikalizovanog nacionalističkog društva, predvođenog ekstremistom destruktivnih ideja čije vizije bi lako mogle zapaliti ceo Balkan”, kaže Graovac.