Orao ronilac

Orao ribar može se pronaći širom planete. Ovih veličanstvenih ptica grabljivica ima na svim kontinentima osim na ledenom Antarktiku. Na osnovu predela koje naseljavaju, zoolozi su pripadnike ove ptičije vrste podelili na četiri podvrste. Ptice iz Severne Amerike i Evrope uglavnom su selice i zimuju na jugu, dok orlovi ribari sa Kariba i iz Australije celu godinu provode u svom staništu. Evropska populacija ovih ptica letuje uglavnom na severu – najviše ih ima u Skandinaviji i Škotskoj, dok se zimi sele na sever Afrike.

Kao i kod većine ptica grabljivica, i kod orla ribara ženka je krupnija od mužjaka: teška je do dva kilograma, dugačka malo više od pola metra, sa rasponom krila i do metar i 70 santimetara. Perje ovih ptica je braonkasto, a na donjem delu tela žućkastobelo. Od drugih krilatih grabljivica orao ribar se razlikuje po svom jelovniku, na kojem se najčešće nalazi riba a samo ponekad sitnije ptice, voluharice ili zmije. Kako bi bio što bliže hrani, gnezdi se pored vode – na močvarnom tlu, u blizini reka ili jezera.

(/slika2)Sezona parenja orlova ribara traje od dva i po do četiri meseca. Ptice selice pare se u aprilu i maju a ostale između decembra i marta. Selice se godinama vraćaju na isto mesto. Mužjak obično stigne nekoliko dana ranije, a zatim, kad doleti i ženka, počinje zajednička popravka gnezda, kojem dodaju travke i slamčice, ali i papiriće, plastične kese i parčiće najlonskog konca koji je ostao iza ribolovaca. Mužjak se udvara ženki donoseći joj hranu kako bi pokazao da je sposoban da se brine o njoj i potomstvu. Ženka može da snese i do sedam jaja, u razmaku od po dan-dva. Za vreme inkubacije, koja traje od pet do šest sedmica, mužjak je i dalje hrani, a to nastavlja da čini i kada se mladi ispile. Ptići dolaze na svet sa dan ili dva razlike, tako da najstarije mladunče ima najviše izgleda da preživi ako hrane nema dovoljno.

Orao ribar nadleće vodu i, kada ugleda ribu, ustremi se ka njoj, sklopi krila i zaroni. Zavisno od iskustva i veštine, tek u svakom trećem ili četvrtom pokušaju uspeva da izroni sa plenom. Kada uzleti sa ribom u kandžama, svoj ulov namešta tako da je glava ribe okrenuta unapred, a zatim odleće na suvo, najčešće u blizinu gnezda, da bi jeo. Ukoliko je ulov previše krupan i ne može da ga pojede odjednom, orao će ga baciti. Ako je riba namenjena mladuncima, roditelji će je iskidati na parčiće pre nego što nahrane ptiće. Čak i kada nauče da lete i love, mladi se često vraćaju u gnezdo, tražeći hranu od roditelja. Većina mladih ptica ne doživi zrelost jer stradaju zbog nedostatka hrane ili završe kao plen drugih ptica grabljivica. Potpuno odraslima smatraju se tek kad navrše tri godine.