Kome Teheran šalje poruke

Zastave koje slave pobedu okačene su po Teheranu posle raketnog napada Islamske revolucionarne garde na „špijunsko gnezdo” Izraela u Irbilu, glavnom gradu autonomne iračke oblasti Kurdistana, a novim napadom na štab jedne sunitske grupe u pakistanskoj provinciji Baludžistan Iran pokazuje da rat u Gazi želi da iskoristi da otkloni pretnje iz susedstva.

I dok Islamska Republika i njeni lojalisti slave trijumf, razbuktala se debata o tome da li su napadi samo za domaću propagandnu upotrebu, ili su ispunjenje obećanja o „osveti” za ubistvo komandanta elitne jedinice Islamske revolucionarne garde (IRCG) Kasema Solejmanija januara 2020. u blizini bagdadskog aerodroma i za terorističku akciju početkom godine u gradu Kermanu, kada su na komemoraciji slavljenom generalu ubijene najmanje 94 osobe.

Agencija Tisnim, glasilo IRCG, precizira da je cilj u Kurdistanu bila „špijunska baza” koju vodi izraelska obaveštajna agencija Mosad. Napad je izvršen s 11 balističkih raketa ispaljenih s lokacija na zapadu i severozapadu Irana. IRCG precizira da je reč o odgovoru na napad u Kermanu, za koji je odgovornost preuzela Islamska država. Predstavnik Ministarstva inostranih poslova u Teheranu Naser Kanani izjavio je da je napad „u skladu s iranskom politikom moćne odbrane svog suvereniteta i bezbednosti”.

Regionalne vlasti Kurdistana osporavaju ovu verziju tvrdeći da su rakete pogodile rezidenciju uticajnog kurdskog biznismena Pešrava Dezaje, koji je poginuo zajedno s još tri osobe, uključujući jednogodišnju ćerku. Kurdski premijer Masrur Barzani osudio je „kukavički napad” kao „flagrantno kršenje suvereniteta Iraka i kurdskog regiona”, a centralna vlada u Bagdadu, inače blizak saveznik Irana, odlučila je da povuče ambasadora iz Teherana. Irački savetnik za nacionalnu bezbednost Kasim el Aradži posetio je u utorak mesto napada i optužbe IRCG o štabu Mosada nazvao besmislenim. Iranski otpravnik poslova u Bagdadu pozvan je na razgovor, a u Irbilu su organizovani protesti.

To nije sporečilo slavlje u iranskom glavnom gradu kao uspešan revanš za bombaški napad u Kermanu, ali i za pogibiju trojice generala IRCG u Siriji neposredno uoči početka rata u Gazi. Iransko Ministarstvo inostranih poslova u saopštenju kaže da je napad predstavljao „kažnjavanje agresora”, dok je predsednik parlamenta Mohamed Baher Galibaf Izraelu i Americi poručio da je „era ’udari pa pobegni’ davno okončana”.

Iranska državna televizija objavila je izveštaj koji ukazuje da su u ciljanoj zgradi u Erbilu planirani napadi u Kermanu i Mosadova operacija u kojoj je pre četiri godine van Teherana ubijen vrhunski iranski nuklearni i raketni ekspert Mohsen Farizadeh. „Od ID-a do Izraela, svima je duga ruka Islamske Republike održala lekciju”, piše Ali Akbar Raefipur, konzervativni ideolog blizak IRCG i vladajućem iranskom establišmentu.

Iranski državni mediji pišu o „raketnoj moći” zemlje, a poginulog kurdskog biznismena povezuju s Mosadom tvrdeći da je on bio glavni organizator prodaje nafte Izraelu, što u Irbilu demantuju. Analitičari smatraju da ubijeni Dezaje, vlasnik velikog konglomerata koji se bavio naftom, gasom i građevinarstvom, teško da je imao veze s ranijim napadima unutar Irana pa na osnovu toga zaključuju da je Islamska Republika odlučila da pažljivo odabere cilj „revanša” i izbegne direktan udar na Izrael ili SAD.

Teheran se opredelio za „laku metu” – irački Kurdistan – odakle ne može da očekuje ozbiljniji protivudar, pa se sve svodi na zadovoljavanje lojalista kod kuće koji se odavno žale da Teheran nije ispunio obećanje o „surovom odgovoru” na likvidaciju generala Solejmanija, proglašenog za nacionalnog heroja otpora „američkom imperijalizmu” i „cionističkom režimu”.

Kurdske vlasti insistiraju da su se na meti našli civili i prikazuju telo stradale devojčice. „To je Mosadov špijun koga je Iran gađao”, komentarisali su, ne bez sarkazma, Kurdi i Iračani na društvenim mrežama.

Koliko su ozbiljno narušeni odnosi šiitskog Irana i Iraka, u kojem su šiiti većina, a Amerikanci godinama pokušavaju da spreče širenje iranskog uticaja? Centralne vlasti u Bagdadu mogu da povuku ambasadora na konsultacije, ali dalje od toga neće ići, iako incident podiže tenziju na širem području Bliskog istoka.

Za sada nema detalja o raketnom i napadu dronovima na položaje u Pakistanu koji pripadaju grupi Džaiš el Adl (Armija pravde). Sunitska militantna grupa uglavnom operiše van granica Pakistana i do sada je izvela više napada na ciljeve unutar susednog Irana, uključujući i otmice pograničnih stražara. Teheran sumnja da pakistanske vlasti namerno tolerišu Armiju pravde, dok su vlasti u Islamabadu osudile iranski napad i opisale ga kao „neopravdano nasilje”.

Boško Jakšić