Sunak traži da avioni s migrantima što pre polete za Ruandu

Riši Sunak žarko želi da avioni s tražiocima azila napokon polete iz Velike Britanije za Ruandu pre Uskrsa. Međutim, juče, iako je dva puta na konferenciji za novinare pitan o tome, nije ovo mogao da potvrdi, mada je kontroverzni imigracioni zakon na „mišiće” prošao u Donjem domu parlamenta.

„Sada postoji samo jedno pitanje: Da li će opozicija u Domu lordova pokušati da osujeti volju naroda iz predstavničkog doma, ili će razumeti frustraciju zemlje i učiniti pravu stvar? Letovi treba da krenu što pre i mi se kao vlada s tim ne šalimo”, izjavio je britanski premijer.

Ali, osim Sunaka, problem s migrantima ima i albanski premijer. Veliko je pitanje da li će ovog proleća Albanija početi da prihvata azilante koje su u Mediteranu spasili italijanski brodovi, na šta se Edi Rama obavezao sporazumom koji je potpisao s italijanskom premijerkom Đorđom Meloni. Ustavni sud Albanije je blokirao ratifikaciju zakona u parlamentu pre nego što utvrdi da li takav dogovor krši Ustav zemlje.

Kad je reč o „britanskom slučaju”, posle prave pobune u redovima torijevaca i ostavki poslanika Li Andersona i Brendana Klark-Smita na mesto zamenika predsednika vladajuće Konzervativne partije, vlada premijera Rišija Sunaka dobila je neophodnu većinu za predlog zakona o Ruandi, koji predviđa da tražioci azila mogu da se deportuju u ovu afričku državu.

Poslanici su glasali u korist Sunakovog plana – njih 320 je bilo za, a 276 protiv – čime je on, kako navodi Rojters, pobedio neke „protivnike” u svojoj Konzervativnoj stranici.

Nakon ključnog 11-časovnog sastanka, više od 45 torijevskih poslanika koji su bili protiv ovog predloga zaključili su da bi glasanje protiv tog zakona zajedno s laburistima tokom izborne godine moglo da izazove kolaps vlade.

Samo 11 pripadnika tvrde struje među konzervativcima, uključujući bivšu ministarku unutrašnjih poslova Suelu Brejverman i Roberta Dženrika, bivšeg ministra za imigraciju, glasalo je protiv zakona.

Iako se britanski Vrhovni sud 15. novembra izjasnio da plan Dauning strita 10 nije zakonit, Sunak je juče izjavio da je vladin plan povratka ilegalnih migranata i tražilaca azila u Ruandu „hitan nacionalni prioritet”, koji je ključan za rešavanje britanske migrantske krize.

Sunak, koga u drugoj polovini godine očekuju vrlo neizvesni parlamentarni izbori, kaže „moramo se držati našeg plana”, pozivajući Dom lordova da podrži povratak kontrole nad granicama.

Laburistički ministar za imigraciju u senci, Stiven Kinok, kaže da je plan za Ruandu „neizvodljiv” i pridružuje se pozivima liberalnih demokrata za hitno raspisivanje izbora.

Britanska vlada je saopštila da je Ruandi za prihvatanje tražilaca azila do sada platila 240 miliona funti. Dalja isplata od 50 miliona funti očekuje se u finansijskoj godini 2024/25.

Laburisti procenjuju da će vlada platiti Ruandi oko 400 miliona funti u okviru ovog programa izmeštanja migranata, ali iz vlade do sada nisu potvrdili ukupne troškove. Pozivajući se na zvanične podatke, Bi-Bi-Si piše da bi premeštanje svakog pojedinog migranta u treću zemlju, kao što je Ruanda, moglo da košta 63.000 funti više nego da on ostane na Ostrvu. Ali, Riši Sunak tvrdi da će plan za Ruandu, za koji vlada kaže da će delovati kao sredstvo odvraćanja, državi „uštedeti milijarde na duge staze”.

Inače, broj migranata koji preko Lamanša čamcima pristižu u Ujedinjeno Kraljevstvo opao je prošle godine za 36 odsto u odnosu na 2022. i iznosio je 29.437.

Na jugoistoku evropskog kontinenta, posle jučerašnje rasprave, Ustavni sud Albanije trebalo bi da donese odluku da li je sporazum s italijanskom vladom prekršio Ustav dozvoljavajući da se albanska teritorija koristi za prihvatne centre za ljude koji žele da uđu u EU morskim putem.

Dogovor koji su u novembru prošle godine postigli premijeri Edi Rama i Đorđa Meloni predviđa da zemlja koja nije članica EU u prihvatnim centrima kojima bi rukovodila italijanska vlada već na proleće prihvati prvih 3.000 tražilaca azila, čiji bi se broj kasnije povećao na 36.000 godišnje.

Iako je Ustavni sud stopirao sporazum, premijer Edi Rama je uveren u pozitivan ishod dogovora s Italijom o prijemu migranata i obradi podataka o njima jer smatra da u tom dogovoru nema ničeg neustavnog.

U zamenu za podršku premijera Edija Rame u vezi sa sporazumom o prihvatu tražilaca azila, italijanska premijerka Meloni je rekla da će učiniti sve što je u njenoj moći da podrži ulazak Albanije u EU.

Kritičari, koji ovaj dogovor Rima i Tirane upoređuju s britanskim imigracionim zakonom o Ruandi, upozoravaju da bi Tirana zapravo morala da ustupi deo svoje teritorije Rimu kako bi Italija izvršila svoju jurisdikciju u Albaniji. Velika Britanija takođe ima sporazum o migraciji s Albanijom, ali taj dogovor uključuje samo vraćanje Albanaca u njihovu matičnu zemlju.