Osuđeni generali krivi za pokolj u Temišvaru 1989.

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 16. oktobra – Posle više od 10 godina, koliko je trajao „sudski proces revolucije”, juče je rumunski vrhovni kasacioni sud odbacio žalbe generala Viktora Stankuleskua i Mihaja Kicaka i definitivno potvrdio presude brojnih prethodnih instanci kojima su njih dvojica bili proglašeni za krivce i osuđeni na robiju od po 15 godina. I to zbog „izuzetno teških zločina”, tj. usmrćivanja preko 70 lica i ranjavanja više njih tokom revolucionarnih zbivanja u Temišvaru decembra 1989.

Ukratko o onome što se tada zbilo: posle izbijanja nemira u Temišvaru 16. decembra 1989. diktator Čaušesku šalje tamo dva svoja „poverljiva” generala da vojnom silom uguše pobunu. Navodno, shodno optužbi koja je prihvaćena, generali Stankulesku i Kicak su izdali naređenje potčinjenim vojnim jedinicama da pucaju u civile. Odatle i zločin.

Ali, stvari se komplikuju time što su ta dva generala, a posebno Stankulesku, potom odigrala ključne uloge u zbacivanju samog diktatora. Posle temišvarskih zbivanja (6–20. decembar) general Stankulesku se kao načelnik generalštaba vraća u Bukurešt. Donosi odluku da se ne povinuje Čaušeskuu. Stavlja veštački jednu svoju nogu u gips i proglašava se za nesposobnog, odnosno izbegava da izvršava naređenja „vrhovnog komandanta”. I više od toga, posle samoubistva ministra vojske, generala Milea 22. decembra, Stankulesku preuzima komandu u svoje ruke i naređuje vojsci da ne puca u demonstrante i da se vrati u kasarne.

Već u podne istoga dana revolucija trijumfuje u Bukureštu. General Stankulesku organizuje „bekstvo” diktatorskog para helikopterom. Namera mu je bila da diktatora spreči da organizuje otpor revoluciji.

Diktator je ubrzo uhvaćen i u gradu Trgovištu mu se organizuje brzopotezno suđenje. Organizovao ga je niko drugi do general Stankulesku. On se lično nalazio u „sudnici”. Poznati su snimci kada Čaušesku prstom ukazuje na njega i govori o „velikim izdajnicima”. Kao što se zna, diktator i njegova supruga Elena su tada streljani. General Stankulesku se bavi i sahranom posmrtnih ostataka supružnika Čaušesku. Bilo je to 25. i 26. decembra 1989. Stankulesku ubrzo postaje ministar vojske u prvoj postrevolucionarnoj vladi.

Iz svega ovoga kasnije izbijaju krupne dileme. Jedna od njih je hronična. Jede li uvek revolucija svoju decu?

Juče po podne u Bukureštu se desila medijska senzacija. Pred uperenim TV kamerama, tj. „uživo”, generali su uhapšeni i prebačeni u zatvor. Nekoliko minuta pre toga generalu Stankuleskuu je uspelo da održi konferenciju za novinare. Tom prilikom dao je niz eksplozivnih izjava, od kojih ćemo navesti samo dve.

Prva je: „Lično sam vojnom silom promenio (Čaušeskuov) režim. Imao sam vlast nad sistemom, kojem sam dao razrešene ruke, i sada žalim što stvari nisu ispale onako kako sam tada zamišljao... Želeo bih da imam taj sistem ponovo u svojim rukama, ali ovoga puta ne bih ispuštao vlast. Čuvao bih je sve dok civilno društvo ne bi bilo zrelo da je primi”, a druga – „i umesto da me izvedu pred streljački vod da me ubiju kao časnog generala, sudije su me poslale među robijaše”, izjavio je general Stankulesku, naglašavajući da ne oseća strah, kao što ga nikada i nije imao.

General Kicak (inače bivši ministar unutrašnjih poslova) ima 80 godina, a general Stankulesku – 86. Trenutno su smešteni u zatvorsku bolnicu radi „medicinskih ispitivanja stanja zdravlja”.

Oba „generala u penziji” smatraju da su nevini, odbacuju optužbe i tvrde da je „sve to čista politička priča”. Stankulesku je godinama naglašavao da se „mnogi” boje prave istine o događajima iz decembra 1989. On tvrdi da u inostranstvu čuva niz originalnih dokumenata i kaseta snimljenih decembra 1989. koji će biti obnarodovani posle njegove smrti.

Osuda i hapšenje dvojice generala izazvali su ovde veoma oprečna mišljenja. Porodice ljudi ubijenih u Temišvaru decembra 1989. i razne nevladine organizacije koje se zalažu za „isterivanje istine o revoluciji” izražavaju zadovoljstvo što su „bar neki krivci najzad kažnjeni”. Drugi, pak, misle da se sa „istorijom revolucije i dalje igraju dobro smišljene političke igre”.

Valja imati na umu da je trenutno u punom jeku žestoka predizborna kampanja. Krajem novembra (30) bira se nov parlament koji treba da odluči u čijim će se rukama naći nova vlada.