Ničija zemlja između zdravlja i pravde

Kragujevac – Lom na sve strane, zidovi memljivi, a paučina svuda. Od zaboravljenog alata, rashodovanog nameštaja i pocepanih džakova teško je proći. Tako danas izgleda ono što je trebalo da bude kragujevački Apelacioni sud. A počelo je pompeznim najavama da predstoji zaokruživanje sistema srpskog pravosuđa, u kome će Kragujevac biti jedan od centara, ponavljan je refren o otvaranju radnih mesta...

Istovremeno, za potrebe Apelacionog suda, iz zgrade „Ureda”, u središtu Kragujevca, proterane su dve važne zdravstvene ustanove. Centralna gradska ambulanta, u kojoj se leči 17.000 ljudi, u potpunosti je premeštena u objekat koji teško može da zadovolji potrebe pacijenata, a Institut za javno zdravlje, koji obavlja analize za potrebe 300.000 građana, pokušava da poveže razdvojene službe.

Useljenje Apelacionog suda u jednu od najlepših zgrada u Kragujevcu počelo je pre oko godinu i po dana. Bivši ministar pravde Zoran Stojković tada je više puta boravio u Kragujevcu, a gradonačelnik Veroljub Stevanović i predsednik Okružnog suda Miroljub Tomić, koordinator vlade za formiranje suda, najavljivali su skori početak radova na adaptaciji objekta.

Sredstva su, navodno, bila obezbeđena. I za Apelacioni sud i za zdravstvene ustanove. Govorilo se o čak tri miliona evra iz NIP-a, kojima su zgrade ambulante i Instituta trebalo da budu izgrađene na novoj lokaciji.

Tadašnji direktor Instituta Goran Samardžić, tvrdeći da do njega nije stigla nikakva zvanična odluka, podnosi ostavku, a zaposleni u zdravstvenim ustanovama započinju štrajk. Protestovali su i građani. Prikupljeno je oko 4. 000 potpisa protiv izmeštanja zdravstvenih ustanova. Sve to, međutim, nije bilo dovoljno da bi se išta promenilo. Zgrada „Ureda”, koja je bila pod ingerencijom Ministarstva zdravlja, prelazi pod kišobran Ministarstva pravde. Barem je tako rečeno, nakon što je 7. marta 2007. u Kragujevcu potpisan ugovor o primopredaji objekta između Republičke direkcije za imovinu i Ministarstva pravde.

Ugovor, dakle, postoji, ali je „mrtvo slovo na papiru”. Direktor Instituta za javno zdravlje Dejan Baskić za „Politiku” kaže da se „ugovor ne može sprovesti u delo” dok se Institut ne useli u svoju novu zgradu.

– Mi smo uradili ono što su tražili od nas, ali već godinu i po dana nemamo nikakav odgovor nadležnih. Deo naših službi je u jednoj zgradi, deo ovde, pa nam nije lako da uskladimo rad. Mi hoćemo u potpunosti da se iselimo, ali nemamo gde. Istovremeno, radovi na preuređenju objekta za potrebe Apelacionog suda odavno stoje – kaže Baskić.

Inače, sadašnji direktor Instituta je jedini koji je hteo da govori o ovoj temi. Predsednik Okružnog suda u Kragujevcu već dve nedelje je „na važnom sastanku”, pa naši svakodnevni pokušaji da stupimo u kontakt sa njim nisu urodili plodom.

Prostorije Apelacionog suda, kada ga i ako ga bude, trenutno više podsećaju na napuštena ratna skloništa. U prašini koja se vije iz gomila šuta, zaposleni u Institutu za javno zdravlje još uvek obavljaju analize: kontrolišu vodu, vazduh i zemljište na teritoriji čitave Šumadije. Centralna ambulanta je u drugom objektu. A grad plaća mesečnu kiriju od „skromnih” – 10.000 evra.

Brane Kartalović