Uzroci simptoma dugog kovida

Naučnici su identifikovali upornu promenu u šačici proteina u krvi kod ljudi sa dugotrajnim kovidom, što ukazuje da važan deo njihovog imunog sistema ostaje u stanju pripravnosti mesecima nakon akutne infekcije.

Nalazi, objavljeni u časopisu „Science”, mogli bi da pomognu da se objasni šta uzrokuje uporan umor, „maglu” u mozgu i druge iscrpljujuće simptome dugog kovid-a, kao i da utru put za dijagnostičke testove i potencijalni dugo očekivani tretman, kažu stručnjaci.

Studija je pratila 113 pacijenata sa kovidom do godinu dana nakon što su se prvi put zarazili, zajedno sa 39 zdravih pacijenata. Nakon šest meseci, 40 pacijenata imalo je simptome dugog kovid-a.

Ponovljeni uzorci krvi pokazali su važne razlike u njihovoj krvi: grupa proteina je pokazala da je deo imunog sistema tela koji se zove sistem komplementa ostao aktiviran dugo nakon što je trebalo da se vrati u normalu.

„Kada imate virusnu ili bakterijsku infekciju, sistem komplementa se aktivira i vezuje za ove viruse i bakterije, a zatim ih eliminiše“, rekao je dr Onur Bojman, profesor imunologije na Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj i jedan od istraživača i nastavio: „Sistem se zatim vraća u stanje mirovanja, gde je njegov redovni posao da očisti telo od mrtvih ćelija“.

Ali ako sistem komplementa ostane u stanju borbe protiv mikroba nakon što su virusi i bakterije eliminisani, „on počinje da oštećuje zdrave ćelije“, rekao je.

Mogući put do testova i lečenja

Druge studije su takođe identifikovale potencijalne mehanizme. U jednoj studiji, objavljenoj u oktobarskom izdanju časopisa „Cell“, istraživači su sugerisali da ostaci virusa koji se zadržavaju u crevima pacijenata sa simptomima dugog kovida izazivaju smanjenje neurotransmitera serotonina. Niži nivoi serotonina, rekli su, mogu objasniti neke neurološke i kognitivne simptome.

Druga studija, koju su Ivasaki i njene kolege objavile u časopisu „Nature“ u septembru, otkrila je da su dugotrajni pacijenti sa kovidom imali značajno niže nivoe hormona kortizola od drugih pacijenata sa kovidom i zdravih pacijenata. Kortizol pomaže ljudima da se osećaju budno.

„Ako vaš mozak, na primer, ne dobija dovoljno kiseonika, očigledno će biti mnogo problema sa pamćenjem, „moždanom maglom“ i umorom“, rekla je ona.

Naučnici se slažu da novo istraživanje ukazuje na put ka razvoju dijagnostičkih testova i lečenja fokusiranjem na proteine sistema komplementa, prenosi „NBC njuz“.