Od EBRD-a više za razvoj Srbije

Srbija kao evropska zemlja na strateškom prostoru danas beleži impresivni privredni rast. Ukupni ekonomski pokazatelji su pozitivni, dinamika razvoja postojana i nema nijednog razloga da se ovaj uzlazni trend razvoja ne nastavi, istakla je za "Politiku" Hildegard Gasek, novi direktor Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji.

Evropska banka, koja je u 73 privredna projekta u Srbiji do sada investirala više od 1,2 milijarde evra (lane 329 miliona evra), namerava da ostane njen pouzdani partner u snaženju privrede, podržavajući posebno projekte razvoja infrastrukture, veli gospođa Gasek koja u Srbiju stiže sa dužnosti direktora predstavništva EBRD-a u Rumuniji.

Kako Vam izgleda ekonomska situacija u Srbiji danas?

Impresionirana sam procvatom srpske ekonomije. Sadašnji rezultati proizlaze iz impozantnog broja ekonomskih aktivnosti u zemlji i ohrabrujuće velikog broja domaćih i stranih investicija.

Kako vidite ličnu misiju kao novi direktor Kancelarije EBRD-a?

Nastojaću da, koliko god to bude moguće, proširim listu sagovornika EBRD-a u Srbiji i ostvarim najšire kontakte radi temeljnog predstavljanja široke palete usluga i bankarskih proizvoda kojima raspolažemo. Osim kredita, po kojima smo već poznati, Kancelarija EBRD-a u Srbiji će se u narednom periodu aktivno uključiti u poslove sa deonicama, prividnim deonicama, podređenim zajmovima... Želela bih, takođe, da EBRD bude poznata ne samo po snažnoj podršci koju pružamo državnim razvojnim projektima već i kao značajan oslonac projektima privatnog kapitala, gde smo već prisutni (projekti "Viktorija", "Nektar"...). EBRD će, na talasu svetskih trendova, i u Srbiji podržati projekte koji doprinose efikasnijem korišćenju energije.

Poznato nam je da Vlada Srbije početkom 2008. namerava da pokrene široku kampanju o značaju efikasnijeg korišćenja energije. EBRD bi hteo da pruži aktivnu podršku tom poduhvatu. Banka će nastojati da za to ponudi i posebnu kreditnu liniju. U suštini, svaki razvojni projekat može imati komponentu za efikasnije korišćenje energije. Čini mi se da je sada pravi trenutak da Srbija uhvati korak sa ovim svetskim trendom.

Kako bi naša zemlja mogla da postane još atraktivnija za investitore?

– Da nastavite sa privatizacijom, razvojem infrastrukture i jačanjem finansijskog sektora. Privatizacija privlači ponuđače i direktne investicije, podstiče konkurentnost i ostvaruje momentalni efekat na državni budžet. Pri tome ne mislim samo na strane investitore. Svaki ulagač, domaći ili strani, važan je za biznis. Inače, strani investitori pokazuju veliki interes da se aktiviraju u tekućim pregovorima o privatizaciji niza srpskih kompanija, iščekujući određene odluke vlade.

Sa druge strane, potencijalni investitori uopšte su veoma osetljivi na manjkavu infrastrukturu: prohodnost puteva i pruga, sigurne izvore električne energije, konkurentnost telekomunikacionih usluga, što je važno za nesmetani biznis. U oblasti malih i srednjih preduzeća investitorima je vrlo važno kakav je pristup kreditnim linijama, a tu je bankarski sektor Srbije veoma razvijen. Istovremeno, podsticaj rastu i razvoju malih i srednjih preduzeća bilo bi otvaranje prema strateškim partnerima, kao i osvajanje drugih tržišta, pre svega u susednim zemljama. Videla sam u Srbiji pregršt odličnih proizvoda koji bi, smatram, imali odličnu prođu u susedstvu.

Koje će razvojne kredite EBRD odobriti Srbiji do kraja ove godine?

Izdvojila bih u ovom trenutku strateški projekat obilaznice oko Beograda i autoputa koji vodi do nje, a koji je deo Koridora 10. Taj projekat daleko nadilazi lokalni značaj, budući da predstavlja sastavni deo evropskog putnog Koridora 10. Uz projekat obilaznice koji je odobren, i trebalo bi da bude potpisan 15. novembra, tu su i dva druga koji su odobreni i koji će verovatno biti potpisani do kraja 2007. u visini između 210 i 225 miliona evra. Poređenja radi, u 2005. godini plasirali smo u kreditiranje razvojnih projekata u Srbiji oko 179 miliona evra.

A koje tokom iduće godine?

Očekujemo da će nivo investicija EBRD-a u Srbiji u 2008. biti značajno iznad ovogodišnjeg. Dogodine EBRD će u Srbiji podržati određene projekte u infrastrukturi, u finansijskom i energetskom sektoru, kao i niz projekata privatnog sektora. EBRD bi takođe već naredne godine mogao da se uključi u realizaciju grinfild investicija u Srbiji.

Možete li da kažete detaljnije o ulaganju u finansijski sektor?

EBRD će svakako učestvovati u d, inače, veoma podržava konkurentnost, gledamo da podstaknemo razvoj što većeg broja banaka, preko akcionarskog kapitala i kreditnih linija. Finansijski sektor Srbije – bankarstvo, osiguranje i naročito lizing, jača i ima veliki potencijal.