Skok preko visoke lestvice

Prisustvovao sam uživo prezentaciji projekata koje vlast namerava da realizuje do 2027. godine. Naziv je vrlo zanimljiv – „Skok u budućnost”. Iskren da budem, ni sam još uvek ne verujem da sve ono može da se realizuje, jer su program i planovi izuzetno ambiciozni, ali opet čak i da se pola od onog ostvari, Srbija će galopirati u nezaustavljiv progres. Baš u toj činjenici leži suština Vučićevog uspeha, jer je sebi zadao neverovatno visoke ciljeve koji su do juče bili apsolutni futurizam i niko nije ni pomišljao da makar na papir stavi eventualno njihovo pokretanje. Danas su neki od njih već java, a neki će verovatno uskoro postati dosanjani san. Recimo, koliko godina se već govori o Dunavu kao velikoj šansi za razvoj Srbije. Najava da će se praviti marine i pristaništa duž cele dunavske trase kroz Srbiju je poduhvat vredan velike pažnje. To ujedno znači i sređivanje kompletnog dunavskog priobalja i izlazak mnogih opština duž Dunava na reku u svakom pogledu. Nije li to za svaku pohvalu?

Takođe, veoma ambiciozna najava jeste ona Ane Brnabić da ćemo do 2027. godine u IT sektoru izvoziti proizvode za čak 10 milijardi evra, kao i izgradnja mnogobrojnih tehničkih centara širom Srbije u kojima će se obrazovati zanatlije. Zanate smo inače urnisali, te je danas pronađi bravara ili vodoinstalatera misaona imenica. Fantastične su najave ulaganja u prosvetu, izgradnja fakulteta muzičke i likovne umetnosti, izgradnja muzeja, dovođenje stranih renomiranih univerziteta, ozbiljno ulaganje u kulturu, izgradnja infrastrukture, putno umrežavanje Srbije, izgradnja pruga, ozbiljna ulaganja u energetiku, do sada neviđena, kao i u ekologiju, pa i konačno sam Ekspo 2027. godine. Složićemo se da je letvica vrlo visoko podignuta i ako do nje dođemo mi ćemo zaista biti država koja će biti za primer u Evropi. Naravno, ključni problemi sa kojima će se Vučić i državno rukovodstvo susretati biće malodušnost naših ljudi i kampanja koja će biti ciljano diktirana kako bi tu malodušnost podsticala.

Mi smo navikli na poraze i za nas je postalo nezamislivo da možemo u nečemu da pobedimo, što je inače Vučić počeo da menja kod naroda, ali to još uvek nije dovoljno promenjeno. Gubitnički mentalitet koji nam je usađen postao je apsolutno dominantan i decenije uspeha koje bi eventualno usledile teško bi ga promenile. Šta god da u Srbiji pokušate, doživite situaciju iz Domanovićevog „Mrtvog mora”. Takođe, biće ozbiljnih problema sa birokratijom, koja je kod nas kao dobar dan, kao i sa potencijalnom korupcijom koja upravo proističe iz takve birokratije, gde će se odavno naviknuti mastiljari po upravama da za neko rešenje malo sebi u džep stave teško odviknuti od te rabote. O medijskim kampanjama protiv ovog projekta, posebno onim diktiranim spolja od strane zemalja kojima nikako nije dobro na samo pominjanje jačanje Srbije, izlišno je trošiti reči. Organizovaće brojne nevladine organizacije, posebno lažne ekologe, koji će vas minirati samo ako maslačak negde posečete i to će podizati na najviši mogući nivo, do internacionalizacije problema.

Dakle, u naredne dve ili dve i po godine, uz sva moguća saplitanja, ovaj ambiciozni projekat mora da se dovrši. Složićemo se, biće pakleno teško, ali uvek je dobro kada neko sebi zada najviše moguće ciljeve, jer svakako ćeš nešto od zadatog ostvariti. Postoje i oni večiti kritizeri koji šta god da ponudiš njima se neće dopasti i tražiće dlaku u jajetu samo da bi opravdavali sebe zato što ništa ne rade. Oni obično ne nude ništa, već isključivo dobacivanje sa strane, ali zato će biti najžešći u medijskoj kampanji protiv modernizacije Srbije. No, vredi se boriti i vredi ukazati šansu ovim projektima. Oni jesu velika šansa za Srbiju, pa čak i ako neko veli da su preskupi, a nisu, to je glup argument. Znate, skupo je bilo i podizanje Žiče, Studenice, svakako Hilandara, pa su danas to neprocenjivi kulturnoistorijski spomenici. Svi ti putevi, nova naselja i gradovi, univerziteti, trgovi, sve to što se bude izgradilo, ostaje za vek vekova. Pariz je ustao protiv izgradnje Ajfelovog tornja kada je počela njegova gradnja. Danas je to simbol Pariza koji vam prvi padne napamet kada pomislite na grad svetlosti i najblistavijeg kulturnog stvaralaštva. Zato dajmo šansu zacrtanim planovima i pokušajmo da skočimo u budućnost.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista